Na samom kraju Beča nalazi se nacionalni park Donau Auen, predeo koji se u dužini od 40km proteže do Bratislave. Moglo je i da ga ne bude, da 350.000 Bečlija nije potpisalo peticiju i stalo nasuprot ideji o izgradnji hidroelektrane na tom području sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Na samom kraju Beograda, na Savskom nasipu nakon bloka 45, postojala je slična netaknuta oaza prirode koju su istih tih osamdesetih osvajala deca blokova, u potrazi za avanturom, divljim grožđem i netaknutom prirodom. Početkom ovog veka taj predeo su počeli da osvajaju neki drugi ljudi. Ljudi koji danas krše zakon, otimaju obalu, ugrožavaju bezbednost. Danas oni nasipaju zemljom plavni deo korita i tu grade nelegalne objekte od čvrste građe kako ih neka naredna visoka voda ne bi poplavila, iako je zakonom na tom prostoru bilo kakva gradnja zabranjena, iako na taj način ugrožavaju bezbednost nasipa. Nasipa koji je ulegnut a kruna mu oštećena upravo usled zakonom zabranjenog kretanja motornih vozila (i teških kamiona koji prevoze zemlju kojom se nasipa). Kretanje građana i biciklista nasipom je nebezbedno, on je danas saobraćajnica za motorna vozila. Gotovo petina reni bunara kojima se Beograd snabdeva vodom se nalazi na ovom području. Kvalitet vode koju pijemo u Beogradu popravlja upravo voda iz reni bunara. Njihova izdašnost se godišnje smanjuje za 100l u sekundi. Ako se nastavi ovim tempom, za deset do 15 godina možemo da ostanemo bez vode iz reni bunara.  Nasipanjem zemljišta su zatrpani zatvarači i ispusti na pojedinim bunarima. Rekonstrukcija jednog reni bunara košta 600.000 eura i tu sumu izdvajaju i odvajaju svi Beograđani. Reni bunari crpe podzemne vode a u njihovoj neposrednoj blizini su nelegalni objekti. Pustite mašti na volju i zamislite kuda idu fekalije iz nelegalnih vikendica. Na ovom potezu objekte imaju Tomislav Nikolić sa jedne a Ljubiša Buha Čume sa druge strane. Pored svega ovoga, na kanalu Galovica koji se nalazi 3km nakon bloka 45, ornitolozi i danas beleže kretanje stotinu različitih vrsta ptica. Ovaj video je primer i mogući model upravljanja i opredeljivanja prirodnog dobra. Još uvek nije kasno da se izborimo sa korumpiranom administracijom i privolimo je da štiteći zakon zaštiti građane i posveti i opredeli ovaj, kao i prostor Beljarice svim građanima Beograda, Srbije i sveta. Zakon isti za sve. Naš grad!

 

Leave a Reply