Povratak radosti - Marka Žvaka

U godini kada slave 40 godina postojanja The Jesus and Mary Chain su snimili jedan sasvim prigodan album; nije da je Glasgow Eyes njihov prvi album koji gleda unazad na uzore i istoriju rock’n’rolla, bilo je toga i ranije, ali ovo sada je iz nekog novog, smirenijeg ugla i rekao bih, gotovo bez napora. I bez obzira na to, ovo je album koji ne odiše ravnodušnošću – braća Reid su svakako pokušali da se malo odmaknu od svog standardnog zvuka – čućete da ovde nema toliko noise tepiha koji se kreću kao oblaci iznad lepih melodija. Onda, tu je upotreba sinitisajzera u meri u kojoj toga ranije nije bilo – već Venal Joy, koja otvara album vozi na toj sintetici. Ono što dalje imamo su česte reference na istoriju rock’n’rolla, pa i na sebe same, kao deo nje. Prvi singl s albuma jamcod (što je skraćeno od Jesus and Mary Chain Overdose) se bavi trenucima njihovog raspada 1998. godine.  The Eagles and Beatles sa svojom varijacijom na rif iz I Love Rock’n’roll Joan Jett je ključna pesma na albumu, a album se završava sa pomalo zagonetnom Hey Lou Reid. Elem, kada se sve sabere i oduzme, Glasgow Eyes je dosta sadržajniji i maštovitiji album od prethodnog, povratničkog Damage and Joy iz 2017. godine; nije Psychocandy, nije ni Darklands (mada pomalo jeste Automatic)  ali emituje određenu radost stvaranja koja pruža nadu da se, u stvari, braća Reid tek sada polako vraćaju u formu i da je vrh ove nove faze tek pred nama. I to zaista obećavajuće zvuči.

čitav album na jućubu