Starost i zanos - Marka Žvaka

Dobro, ovo i nije, u stvari, dokumentarac, nego Žilnik opet snima “ono njegovo” – božanstvenu, duhovitu mešavinu naturščika i profesionalnih glumaca, intuitivnu u suštini i sasvim sigurno u načinu na koji je birao uloge. Jer, kako drugačije objasniti Milana Kovačevića, koji u filmu igra glavnu ulogu – on čovek nije glumac, sa likom koji igra ima zajedničko da su obojica muzičari, a u svakom kadru dominira i to na neki drugačiji način nego što dominiraju glumci; za glumca obično kažu da je dobro kada je nagao, da ima onaj neki glumački bezobrazluk, koji mu omogućava da odigra sve i svašta, često i nešto što je iza granice dobra i zla; sasvim suprotno – Milan Kovačević dominira u kadru jednom finoćom, njegove reakcije u sebi ne sadrže i bes, ni naglost, ništa od toga – on je samo čovek koji proživljava jednu dostojnu starost i to je, pred Žilnikovim kamerama, neverovatno šarmantno. Sam naslov filma, donekle zamagljuje suštinu – glavni junak dolazi da dobije svoju roditeljsku kuću, koja mu je, restitucijom vraćena u suton njegovog života; ispostavi se, međutim, da je mnogo bitnija od kuće, pa i od same prošlosti – ona prošlost koja se nije desila. Tako je povratak u domovinu, u svoj kraj, među ljude s kojima je odrastao, u stvari, samo odskočna daska za nešto drugo, za nove emocije, za novu ljubav, da se iskusi i ono o čemu se nekad samo sanjalo…. Zaista, čini si dragocenim što eto, Žilnik i u ovim godinama i dalje snima super interesantne filmove, koji uspevaju da odu sa one strane ideologije i politike – ovo je film starog reditelja o mladalačkom zanosu koji je, čini se, ipak neuništiv.

Film je prikazan na otvaranju festivala Beldocs.

imdb stranica filma

Rani radovi – čitav film na jućubu