Besmrtna depra - Marka Žvaka

Ponekad o značaju nekog umetnika najviše govori to koliko je još ostalo neobjavljenog prvorazrednog materijala. Ako je to neki kriterijum onda je značaj Alana Vege enorman – Insurrection je već treći album objavljen posle njegove smrti, 2016. godine. I ako je materijal na ovom albumu snimljen 1997/98 godine, Insurrection više zvuči kao album Suicide iz sedamdesetih, samo sa boljom produkcijom. To je set od 11 Veginih stvari otkrivenih 2022 koje je onda producentski obradila i priredila njegova životna saputnica i saradnica Liz Lamere. Ovaj album takođe i najavljuje biografiju Alana Vege, pod nazivom Infinite Dreams — The Life of Alan Vega koju su napisale Liz Lamere i Laura Davis – Chanin. Album je uzbudljiv i sadrži neverovatnu Veginu energiju, čak, u neku ruku, i žešću i depresivniju nego u iz Suicide vremena – Vega je veoma depresivno doživljavao Ameriku devedesetih, porast kriminala, fašizma, militarizma, rasizma, moralnu degradaciju i to se na albumu oseća. Insurrection je soundtrack za sudnji dan, muzika koja najavljuje neminovnu propast – pogledajte samo naslove pesama – Sewer. Cyanide Soul, Genocide, Chains, itd. Alan Vega ovde ni ne pokušava da zvuči kao Elvisoid iz Suicide perioda, a muzika ima mnogo manje dileja, a sve je nekako suvlje i metalnije. Ali, da vam ja ne pričam bolje – sve što je Vega ikada uradio uvek je bilo vredno pažnje, tako da ćete dalje i sami otkriti – brutalan album, svedočanstvo o jednom zvuku, maniru i konceptu koji nikada neće umreti.