Gospodsko starenje - Marka Žvaka

Umetnici, muzičari često hoće svojim delima da postignu razne stvari, a rezultat, pa … gotovo i da ne zavisi od toga – nekad bend uspe fino u zamišljenom, a album bude dosadan, nekad ga publika razume pogrešno, ali bude omađijana tim pogrešnim tumačenjem albuma. Ne znam šta je tačno Dan Bejar, pevač i vođa benda Destroyer hteo ovim albumom, ali lepo je. Kažem to jer je glavna tema koja provejava albumom Dan’s Boogie – starenje, što svakako nije naročito optimistična tema.  Ali ovo je jedno gospodsko starenje, prelepi suton života ukrašen grandioznim zvucima klavira Teda Boisa. Tekstovi Dana Bejara su, kao i gotovo uvek ključ za loženje na Destroyer, njegova graciozna gospodska vokalna interpretacija, pojava koja oživljava šarm Davida Bowiea – to su ključni aduti Destroyera i na ovom albumu. Čini se da album nudi neku atmosferu koja je izrazito večernja, sad da li to treba shvatiti kao veče života, ili dana – izbor je na slušaocu. Mene još štimung koji od početka budi The Same Thing as Nothing at All užasno podseća na Suede, sve su to uglavnom asocijacije koje čovek pokupi slušajući ovaj album. Hydroplaning Off the Edge of the World je prosto magična stvar (nije čudo što je bila singl), dok, recimo, Travel Light, koja zatvara album ga završava na visokoj noti. Inače, Destroyer sledeće godine kao bend završavaju treću deceniju, tako da je ovo album iskrene emocije, lakoća “srednjih” godina, lament nad preguranim godinama, koji, iznenađujuće nije tužan.

čitav album na jućubu