Biti zajedno - Marka Žvaka

I ako je crni film postojao i u dvadesetom veku, tek u ovom je zapravo pušten u prvu ligu, filmovi koje su pravili afroamerikanci, o afroamerikancima i njihovim problemima izazvanim vekovima rasizma su počeli da bivaju nominovani za Oskare, a neki su ih čak i dobili. Međutim, mišljenja sam, i ako je bilo dosta produkcije (što je svakako odlično), retki su zaista filmovi među njima bili zaista dobri – dečije bolesti su se najčešće ogledale u odsustvu humora, u odsustvu autentičnog rediteljskog rukopisa, u nemogućnosti da se često izađe iz nekog polit-korektnog diskursa. Jedan od filmova koji je svakako prevazišao ove probleme je Nickel Boys, možda i najbolji od svih, što se mene tiče bolji i od Oskarom nagrađenog Moonlight. Debitant RaMell Ross i njegov, pokazaće se, ključni saradnik – direktor fotografije Jomo Fray su izabrali, naizgled jednostavan pristup subjektivnog kadra, da bi se kroz sam rad na filmu i u krajnjem rezultatu pokazalo, da stvari uopšte nisu tako jednostavne, te da je ovaj dvojac ovim pristupom uleteo u rizično, ali umetnički najpotentnije polje. Otprilike ovako, uproščeno, je to izgledalo – prvi deo filma je dat kroz subjektivni kadar glavnog junaka Elwooda, da bi, kada ovaj upozna drugog glavnog junaka Tarnera u popravnom domu/zatvoru za mlade crnce, gledamo film koji se sastoji iz smenjivanja subjektivnih kadrova ove dvojice. To, na veoma zanimljiv način gradi određeno zajedništvo ove dvojice, čak je to i slaba reč – gradi nekakvu “jednost” ova dva lika, koji će se bukvalno zajedno pojaviti u istom kadru samo jednom do kraja filma. Na kraju, kada dođe do samog raspleta, nameću se pitanja kako o emocionalnoj vrednosti ovog postupka, tako i o samoj priči filma. Elem, meni se čini da je, suštinski, ovo film o tome kako biti zajedno, kako biti jedno sa drugim ljudskim bićem, je li, na onom osnovnom nivou koji ide još dublje od istorijsko-političke problematike. I to je, u principu, nešto što dotiče bilo koga, što može, upravo sada, dotaći i srpskog gledaoca, baš u trenutku kada mi kao društvo, ponovo otkrivamo tu “jednost”. Svakako jedan od najinteresantnijih filmova u poslednje vreme i sigurno sam vrh crnog filma u eri njegove ekspanzije.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu