Kad se vojska u Ženevu vrati... - Marka Žvaka

Kad malo razmislite, dođete brzo do zaključka da o Švajcarskoj, uopšte, nije snimljeno mnogo filmova, čini se da nije baš interesantan materijal za to. Zato, s druge strane, imamo jednu od najpoznatijih replika u istoriji filma koja posprdno govori o Švajcarskoj – “… they had 500 years of democracy and peace, and what did that produce? The cuckoo clock.” veli Orson Welles kao Harry Lime u Trećem čoveku. Zato, kad neko nazove film Moja švajcarska vojska, u najmanju ruku očekujete urnebesnu komendiju, jer, kad je ta vojska zaista ratovala….Tu dolazi do određenog izneverenog očekivanja, jer film Luke Popadića, odlazi u sasvim drugu stranu – prateći nekoliko naturalizovanih Švajcaraca (2 Srbina, Tunižanin, Indus) priča priču o identitetu. Film sa lagodnog tona polako prelazi u nedoumice svojih likova, ljudi koji, i ako rešeni da Švajcarska zauvek postane njihov dom, nailaze na neočekivane probleme, sumnje i tamo gde najmanje očekuju “zaskoče” ih problemi sa sopstvenim identitetom. Na kraju se ispostavi da identitet, kao u nekom filmu Fatiha Akina – nije lako zamenljiv i da ga bukvalno ne možete promeniti ni u grobu.

Film je prikazan na festivalu 7 veličanstvenih u Domu sindikata.