Kad se vreme zaustavi - Marka Žvaka

Petnaest godina nije bilo studijskog albuma grupe Stereolab; ali, čak i to ne daje neku pravu meru koja opisuje koliko dugo ih već nema, oni su ipak najviše band iz devedesetih, koji se produžio na dvehiljadite, gde je snimio koji album, ali najznačajniji su ipak ostali u devedesetim. Instant Holograms on Metal Film, međutim, zvuči gotovo kao da i nije bilo pauze – sve karakteristike benda su ponovo tu – mešavina stilova koja može da se opiše kao avangardni pop, ali može i kao nekakav elektro-pop, može i krautrok, može i easy listening… Lætitia Sadier i njen specifičan vokal, kao i specifična međuigra vokala, koju je nekad tako zavodljivo izvodila sa pokojnom Mary Hasen, a sada sa drugim gošćama na albumu, angažovani tekstovi, sve, baš sve je tu. Gotovo nemoguće izgleda sa kakvom se lakoćom bend uklapa u današnjicu, potpuno isto funkcionišući kao pre tridesetak godina. Instant Holograms on Metal Film zvuči i veoma kompaktno, ima tu neku pitkost, sve ide nekako kao po loju; neke stvari su na engleskom, neke na francuskom, a neke i bez teksta (odlična Electrified Teenybop!), sve to se sluša u jednom dahu…e, da, tu je i ono što su mnogi voleli/mrzeli oduvek kod Stereolab – znate ono, kad krene jedna stvar, i negde na pola, odjednom se sve promeni, kao da je počela druga, ali u stvari nije…. tu je dakle sve, tu možda nisu svi bivši članovi (kojih je bilo vazda), ali 21 century Stereolab očigledno nije ni bolji ni gori od onog starog. Lepo je kada bend može da skoro  zaustavi vreme. I retko. I dragoceno.

čitav album na jućubu 

Disco Grande Session (1995, Radio 3, Spain)

cover phonto by Jasonic on flickr