Kuća - pos'o - Marka Žvaka

Zona Interesa je film o kome se govori već dosta dugo i nekako se čini da je o njemu već sve rečeno i sve shvaćeno; i o Glazerovom konceptu koji je takav da praktično imamo dva filma – jedan koji gledamo i drugi koji slušamo; i o sjajnoj, funkcionalno uzdržanoj Sandri Huller; i naravno o tome koliko je uznemirujuć postupak u kome gledamo upravnika Aušvica i njegovu porodicu kako mirno provodi svoje porodične dane, uživajući u svom srednjeklasnom miru. Zato ću probati da kažem par stvari koje nisu mnogo potencirane. Prvo, Rudolf Hoss je svoju kuću s baštom mukotrpno zaradio; on je, da parafraziram reči onog čiče iz Jasenovca “samo radio svoj posao” – ako pogledamo istorijske fakte naći ćemo da su Hesovi došli iz siromašnih slojeva stanovništva, iz radničkih porodica, pa je potpuno razumljivo ponašanje Hedwige (Sandra Huller) koja ne želi da napusti dom koji je uvek želela, a koji se, pa šta sad, nalazi bukvalno zid uz zid s logorom u Aušvicu. Za nju je taj dom, taj način života nešto što je zaslužila; to je svedočanstvo uspeha nje i njene porodice u sistemu koji živi od naše potrebe da budemo uspešni i bogati. I dok je Glazerov postupak prilično jasan, postoji par stvari u filmu koje možda na prvi pogled nisu jednoznačne, a najviše sam kraj filma koji nas vraća u današnje vreme u centralnu zgradu logora u Aušvicu (koja je danas muzej), gde vredno osoblje održava čistim hodnike zgrade – čistim “kao suza”. Šta je Glazer time hteo – ne bih ovde objašnjavao, tim pre što ni sam nisam sasvim siguran; treba svako sam da razmisli o tome i da dođe eventualno do sopstvenih zaključaka, tim pre što, kako mi se čini, uskoro nećemo od posla imati vremena za razmišljanje. Bićemo svi, znate, ono – “Kuća – pos’o”.

Film je prikazan na ovogodišnjem FEST-u.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu