Mali glas iz male kutije peva male pesme - Marka Žvaka

Eto, na primer, možda niste znali, ali ovo što radi Jessica Pratt se često stavlja u jednu fioku koja se zove freak folk, što će reći jednu podvrstu psihodeličnog folka  koju odlikuje akustika, nežni vokali i neko otprilike hipi osećanje. U istu fioku se stavljaju Joanna Newsom, ili Davendra Banhart, na primer. Mene muzika Jessice Pratt podseća na pesmu Mala kutija Vaska Pope, jer stvarno čuje se jedan sićušan glasić, za koji se pitate da nije pičovan (ubrzan i podignut za koji ton) koji vas nosi kroz izbor isto takvih sićušnih baladica o ljubavima i suptilnim osećanjima, malim temama malih, običnih ljudi. Here in the Pitch je upravo takav album, glas Jessice Pratt u svoj svojoj slatkosti nosi izvesnu, takođe sićušnu, ali zato bitnu dozu melanholije. I to je, bukvalno, čitav recept – i radi. Evo, slušam već po ko zna koji put ovaj album i čini mi se da bih mogao još koliko hoćeš, sve to jako odgovara ovim vrućim danima, glas Jessice Pratt vam ne uzima ni malo energije, samo vam se čini da klizite kroz vlagu naših dana, i sve lakše podnosite. Postoji još tu i bitna pop dimenzija svega, i to rekao bih retro pop dimenzija – ove pesme su mogle biti otpevane i u sedamdesetim godinama prošlog veka, nešto je tu tako prokleto cool, aranžmani su tako diskretni, a tako fino prave tu neku atmosferu noćnih šetnji ulicom nekih pola veka unazad, taj neki mir, ta nežnost, ta blagost prošlosti. I onda, na samom kraju, dođe The Last Year, jedna fantastična pesma i vi opet vrtite ovaj album na repeat, dan prolazi, temperatura ne pada, u životu mora da se uživa, kakav god da je….

čitav album na jućubu