Neko će se opeći.... - Marka Žvaka

Kad je u pitanju odavno svetski poznati i priznati nemački reditelj Christian Petzold – tu ne možete mnogo da pogrešite. Imao je on boljih i slabijih filmova, ali je uvek to neki nivo koji će zadovoljiti iole poštenog gledaoca. Na to ću da dodam da Crveno nebo sigurno spada u njegove bolje filmove, što se mene tiče. U pitanju je jedna dosta jednostavna metafora – crveno nebo iz naslova je crveno od nadolazećeg šumskog požara, koji jasno ima smisao da prikaže trenutak u kome se nalazi glavni junak, njegovo oklevanje pred odlukama koje treba da donese i životom koji tek treba da mu se desi. Petzold čitavu stvar režira gotovo rutinerski, a glavni posao mu rade glumci, pre svega njegova od prošlog filma glavna glumica Paula Beer (pre toga smo često gledali Ninu Hoss u glavnim ulogama). Paula Beer uspeva da istovremeno da nam predstavi svoj lik i kao inspiraciju i kao pretnju; glavni junak, mladi pisac Leon (Thomas Schubert), ne zna šta bi sa njom i njenom erotičnošću, iskrama koje mu baca; on još nije shvatio u kom pravcu ide njegova seksualnost, da li oseća nešto prema svom drugu Feliksu (Langston Uibel). Dobra stvar u filmu je to što smo i mi, kao gledaoci pomalo zaraženi šarmom Paule Beer, koja ovde zrači finom girl next door erotikom. Eto, dosta sam vam rekao, a kako će se stvari razrešiti, videćete već sami.

Film je prikazan na festivalu Slobodna zona.

imdb stranica filma

a u filmu je i ova pesma