Pakao individualizma - Marka Žvaka

Ovo čime se Kurosawa bavi u poslednje vreme, nije ništa drugo do kritika kapitalizma (ili individualizma, razlika je u ovom slučaju čisto terminološka) na samo njemu svojstven način; U Oblaku imamo glavnog junaka koji je ogrezao u, ako ništa, nemoralnom sticanju para, preprodajom putem interneta (kupi što jeftinije, prodaj što skuplje). Njegova usamljenost i nepoverenje u druge su nešto kao kokoška i jaje – on tokom filma, iz ovog ili onog razloga, stvarnog ili paranoičnog teži samo jednom – da ostane sam; kad vidite kadar usamljene kuće u šumi u koju se naš junak useli sa svojom devojkom, sve vam je jasno; ali, za razliku od odličnog Chime, ovde Kurosawa ne ostaje samo snažnom prikazu paranoje glavnog junaka; odjednom, negde na pola filma, on ostvaruje njegove košmare – prevarene mušterije reše da mu se osvete, i sve se pretvara u akcioni triler, sa obračunom vatrenim oružjem, na nivou nekog, skoro pa špageti vesterna. Bez obzira na to kako se sve to završi, Kurosawa je ovde pesimista – nema izlaza iz košmara individualizma – čak i da dođe Anđeo zaštitnik da vas spase od svih neprijatelja koje ste stvorili, život vam je svejedno postao pakao, bukvalno, pakao iz kog ne možete da pobegnete. Preokret koji se desi na pola filma je pomalo zbunjujuć – posle veoma ozbiljnog, minucioznog prikaza njegovih paranoja, sve se pretvori u pucačinu, gotovo kaubojštinu. Okreni, obrni, ishod je svejedno poznat – pakao, kako bukvalno i konstatuje sam junak na kraju filma. Još jedan zabavan film za razmišljanje Kurosawe i videćemo dokle će on tako – nadam se još dugo.

imdb stranica filma