Pogled ka nebu - Marka Žvaka

Za francuskog umetnika JR-a sam prvi put čuo kada sam na tv-u nabasao na film Visages villages, film i umetnički projekat koji je radio zajedno sa Anjes Vardom. Zapamtio sam taj film jer bila prava uživancija gledati ga. JR je umetnik koji pravi murale ogromnih razmera, uz pomoć fotografija i te murale lepi na različita jako interesantna mesta. I dok je Visages villages bio prelepa avantura po francuskim selima, Tehachapi je nastao u dosta drugačijim uslovima. Naime, Tehachapi je jedan od najozloglašenijih kalifornijskih zatvora, gde se nalaze osuđenici koji su osuđeni za teška krivična dela još u jako mladim godinama (neki čak kao deca) i praktično provode čitav život tu, a među njima su neki koji su osuđeni na doživotnu robiju bez prava na uslovno. JR je uspeo da dobije dozvolu da svoj projekat izvede u Tehachapiju. Ideja je bila da prvo slika osuđenike i od njihovih fotografija napravi mural koji bi posle, zajedno sa osuđenicima prelepio preko zatvorskog dvorišta. Sledeća faza je bila fotografisanje murala iz pritčije perspektive, zatim pravljenje sajta  i aplikacije sa fotografijom murala, gde možete da klikom na konkretnog zatvorenika čujete njegovu ispovest i poruku svetu. Mora se priznati da je JR zaista retka ličnost, čovek čiji je životni optimizam zaista zarazan i fascinantan je način na koji je on bez problema uspeo da stekne poverenje zatvorenika, da u njima probudi pozitivnost, da im ulije nadu. Film je često dirljiv u trenucima kada zatvorenici od kojih su svi digli ruke pokazuju svoju ljudsku, toplu stranu. Na kraju ostaje pitanje – da li je film Tehachapi film o projektu, ili, u stvari deo projekta – ali, dobro film ne ulazi u te nijanse, važnije su mu priče konkretnih zatvorenika, što takođe dobro. Jedan od boljih filmova koje sam pogledao na Slobodnoj zoni.

imdb stranica filma