Promena epohe je u toku - Marka Žvaka

Do sada sam već gledao nekoliko filmova koje je režirao Quentin Dupieux i moram da priznam da ih nisam najbolje razumeo, i ako mi je njegov humor odgovarao. Ali Pušenje izaziva kašalj mi je prvi put donelo novu dimenziju susreta sa ovim autorom. Filmovi koje radi Quentin Dupieux su uvek uvrnuti, apsurdni i polaze od potpuno nemogućih premisa (recimo, dva lika nalaze gigantsku muvu u prtljažniku kola, ili automobilska guma se psihotično kotrlja i ubija naokolo). Ovde sam od početka uhvatio Dupieux-ov apsurd, njegov krajnje originalan način da progovori o ovom vremenu, o buržoaznom komformizmu, retardiranoj političkoj korektnosti, te još retardiranijim hijerarhijama moći, inherentnom nesvesnom rasizmu, tehnologiji koja nas ne može spasiti i sličnim stvarima zbog kojih je ova naša, zapadna civilizacija tu gde jeste.  Film je krajnje jednostavno zamišljen, u principu to je neka vrsta omnibusa koji je izveden tako što razni likovi u filmu pričaju priče, ali je uz to i ono što povezuje te priče krajnje koherentno, mada šašavo u biti. Glavni junaci su neka vrsta poor man’s Avendžersa, čije se misije najčešće sastoje u tome da ubijaju nekakve ogromne životinje, koje su po pravilu crne boje. 🙂 U principu, Dupieux pokazuje očigledan prezir prema savremenom evropskom buržoaznom društvu, prema njegovim predrasudama i glupostima i nije ni čudo što se film završava time što junaci hoće da se prebace u neku drugu epohu, ali robot koji treba to da im omogući zabaguje i nastavi da ponavlja u nedogled: “Promena epohe je u toku”. Tu je negde istina trenutka u kome živimo, čeka se velika promena, koja nikako da dođe, a moraće.

imdb stranica filma

kratak intervju sa rediteljem