Psihodeličnom ulicom do korena - Marka Žvaka

Posle GOAT koji već godinama postoje kao jedan od najinteresantnijih maskiranih bendova, sad imamo i Glass Beams – australijski trio koji kombinuje zapadne surf uticaje sa indijskim. Jedini član kome, za sada, znamo ime i prezime je Rajan Silva, indijac i građanin Australije koji priznaje da su Glass Beams ostvarenje njegovih snova i da je uvek hteo da kombinuje zapadnu i indijsku muziku. Surf i Indija nisu jedini uticaji – ima tu psihodelije, ima kraut rocka, a i sve to ide dobro i uz zvuk koji je karakterističan za, recimo, Khruangbin. U pitanju je instrumentalna muzika, a sam Rajan Silva tvrdi da je najviše pod uticajem Anande Šankara, sina čuvenog Ravija Šankara. Ipak, kada se sve sabere, čini se da ovim EP-jem ipak najviše dominiraju gitare, koje su nekako u prvom planu. Mahal EP je relativno kratko izdanje – na njemu je 6 naslova, ali, u stvari svega 4 pesme. U pitanju je drugi EP benda (prvi Mirage su izdali 2021. godine). Nalovna stvar Mahal je očigledan hit sa ploče, mada se meni mnogo više dopada Orb, koja je nekako najmanje indijska, a najviše Khruangbinska na EP-ju. Glass Beams gotovo i da nije više andergraund – na primer, na Spotifaju imaju preko milion pratilaca, a posle ovog EP-ja sviraju po čitavom svetu i leti ih možemo očekivati u Evropi. Vrlo zanimljivo izdanje koje nekako spontano opstaje na mojoj plejlisti već neko vreme.

čitav album na jućubu