Sa High Spiritom smo godina radili zajedno u emisiji Ritam srca All stars na radiju B92. U jednom trenutku je postojala ideja da mu se ograniči ulaz u zgradu B92 na Novom Beogradu – pošto ostavlja tragove obuće na (sveže okrečenim) zidovima i mnogo štampa (printove motora). Ipak je pobedila različitost i tolerantnost. Đorđe Dinić a.k.a. High Spirit čije džinglove i dalje možete da čujete na radiju B92 već godinama živi po raznim Kenjigradskim rupama. Marka Žvaka ga je pronašla u Prihvatilištu za odrasle i stare osobe u Kumodraškoj ulici u Beogradu gde je odlučio da prezimi i iznese svoj stav po pitanju ishrane i ostalih gorućih tema beogradskih beskućnika.

“Ko drži ovu zemlju? -Pioniri!”

Sledeća prepiska je preuzeta sa mailing liste PLJUS koju je uspostavio Dr Agan

Hiljadu devetsto sedamdeset seste Brian Jones vise nije bio ziv. Tito ce mi se pridruziti cetiri godine kasnije. Stonsi su sa Ron Wood-om, kao boljim izborom od Mick Taylora, snimili plocu Black & Blue, i sleteli u Zagreb. Mnogo mladih krenulo je put Zagreba, da ih cuje i vidi.

Medju njima i buduca legenda SKC-a & BeGe asfalta – covek originalnih shvatanja i retkih moci. Osamdesetih su ga zvali Djole trip, a posle bed tripa koji smo svi popili devedesetih, aklamacijom je dobio ime HIGH SPIRIT. High Spirit prd koncert Stones-a, u Zagrebu 1976. Pesma koja sledi nema nameru da objasni lik, vec samo da ga opeva. Treba je pevusiti u 4/4 ritmu, na bilo koju staru, ili novu melodiju u koju se uklapa… u ritmu koraka, u ritmu pop-rocka, u ritmu hip-hopa, hard-rocka, ( samo ne folk-rocka ),

S p i r i t   H i g h

SVE TI DAJE,

TI MU NE DAS

NA POGRESNU STRANU GLEDAS

GORE ZVEZDE,

BOLJE DAJ

DA SE PRIMI SPIRIT HAJ

TI NA TROLU,

ON PESAKA

TO JE TRIK IZ TETRAPAKA

A DIZANJU

NIGDE KRAJ

KAD TI SPUSTI SPIRIT HAJ

KAD GA TRAZIS,

NIGDE NIJE

NIKAD NE ZNAS GDE SE KRIJE

SA SVIH STRANA,

DOBRO ZNAJ

IZNUTRA JE SPIRIT HAJ

NEKOM BELO,

NEKOM PIVO,

NEKOM PRAVO ZDRAVO ZIVO

U OCIMA

ISTI SJAJ

SVAKOM VALJA SPIRIT HAJ

AKO POSLE

SILNIH RECI

U TVOM MOZGU ZVECKA ZVECI

TI K’O KER

NA MESEC LAJ

SVIMA REDOM SPIRIT HAJ

Mick

 

Postoje pouzdani podaci koji kazu da je Djole prisustvovao “lapotu” nad pandurom, ispod Beogradjanke, a koji se zbio tokom “devetomartovskog protesta”. Mnogi su smrt policajca timacili kao retorziju za ubijenog studenta… Pricalo se da je posle nesrecnog pada, policajac bio dokrajcen stenom u vugla. Tek, posle toga je Djole, kao svedok, isao u SUP na “konsultacije” Bio je na poligrafu, pa je poligraf puko… U stvari – to je bio odlucujuci moment u vaznesenju Djoletovom. Kazu. Tek, posle 9.marta “vise nista nece biti kao prije”, a Djole Trip ce postati High Spirit. Vaistinu.

Dr Agan. @ 1991-03-12

Djoletu Tripu malo ko zna pravo ime. Ali svako ko je učestvovao u kulturnom životu Beograda tokom “zlatnih” osamdesetih pamti taj lik. Đoletovo mesto, po difoltu, bilo je SKC. On je svakako bio jedan od tada najmlađih beogradskih jurodivih, uvek u dijalogu sa samim sobom, katkad glasnijem, katkad tišem (Fleka je imao tezu da kod Đoleta zapravo “stanuje” bračni par, pa je otud intenzitet njegovih ispoljavanja bio direktno vezan za harmoniju u braku tih virtuelnih podstanara), pokreti su mu bili energični, lice u grču. Uvek je bio kratak za cigaretu, uvek – kod onih koji ga nisu poznavali – predmet raznih domišljanja o prirodi njegove bolesti. Pre nekoliko godina Đole Trip je promenio lokaciju. Prešao je u Dom Omladine. Jedna moja prijateljica je tada rekla da bi taj događaj bio prava tema za ozbiljan kulturološki esej. Nažalost, do danas ga niko nije napisao, mada se povodi iz dana u dan množe. Kratak zaključak bi mogao glasiti da je SKC “puk’o”, a da je to Đole Trip kao najpouzdaniji lakmus na vreme osetio.

24. III 1998.

by Mileta Prodanović @ 2002-03-19

Jedna od legendi kaze da je Djole navodno pojeo “one trip too many”. Ne znam jel’ istina. Mozda je kao i toliko bio suvise sensitivan i njezan, a zna se kako su kod “nas” prolazili takvi ljudi (ne, ne govorim o homoseksualcima). Svako ko nije bio brutalan bio je meta.

by Le Mystere Bogomile @ 2003-05-05

A po jos bizarnijem predanju stoji da je Djoleta udario tramvaj (nakon sto je gutnuo trip). Tako sam cuo, onomad, i ko zna da li je tacno. Cini mi se da je Djole svratio u ‘Kuglas’ (na Dorcolu), kada sam poslednji put bio u BGD-u (bas pred pad Slobe). Ah, da… jedan mi je drugar ispricao da je Djole u neprestanom dijalogu sa ‘velikim i malim covekom’. ‘Velikom’ upucuje zvizduke a ‘malog’ odguruje nogom.

Djole – subkulturna legenda!

by Grubac D. @ 2004-05-26

Jelenin zapis, da ga je napisala & objavila, ne bi ni bio zapis o njenoj vezi sa Haj Spiritom, nego sa tamo nekim, u vreme izdavanja knjige, vec zaboravljenim, Djoletom Radakom. A to nije isto.

1976

Veliki covek zove se Djordje Dinic. Rodjen je oktobra 1950 ( vaga ). Paznju na sebe poceo je da skrece originalnim plesom u disko klubu Cepelin. Siroku popularnost stice krajem sezdesetih ( pre svoje dvadesete ), igrajuci i pevajuci u Ateljeu 212, u, tada slobodarskom, mjuziklu Kosa ( odakle je izbacen zbog suvise slobodnog ponasanja ). U to vreme svi ga znaju prvo kao Djoku Radaka, a potom kao Djoleta Radaka. Djole je bio njegov izbor jer nije voleo da bude Djoka. Blizu odrednicu Radak dobio je po poznatom baletanu Borisu Radaku, koji ga je uzeo u baletsku trupu kultne omladinsko-muzicke TV serije Maximetar. Live nastupi pred TV kamerama cine da za njega svi u gradu znaju. A da je bio popularan i medju devojcicama, bio je. Nije mogao proci pored V gimnazije a da u odeljenjima koja gledaju na ulicu ne dodje do prekida nastave. Gimnazijalke su se, bez obzira sto je cas u toku, uz ciku & vrisku & izvikivanje njegovog imena otimale za mesto na prozoru, samo da bi ga videle. Mozda bi o tom razdoblju Djoletovog zivota nesto vise mogla da kaze ( Miss / Mrs ?) Jelena Tinska. Ona ga je pre nesto vise od deset godina izostavila iz svog best-selera, uzbudljive mesavine kartoteke & knjige utisaka, po nekima neopravdano. Po nekima i nije neopravdano, jer u vreme kojim se literarno delo bavi Djole jos ne bese ono sto je kasnije postao i sto je danas – Haj Spirit. U vreme njihove veze bio je samo neka vrsta necega ( Haj Spirita ) u nastajanju, leptir u fazi lutke, punoglavac koji ce se  pretvoriti u zapca, bodhisatva koji tek ima da postane budha…

From: “slobodan nedeljkovic” <

djoletovo prezime je dinic… to radak verovatno potice od njegove karijere u predstavi ‘kosa’… u kojoj je bilo dosta djuskanja… na kraju predstave bi se i publika penjala na binu i ‘sizela’ uz odlican ‘zivi bend’… djole je tu predstavu otvarao pesmom ‘looking for dona’ ( sixteen year old virgin )… savrsena koreografija ( radak ) i izvedba… u tadasnjem ‘streit’ beogradu krajem sezdesetih procvetalo e jedno hipi pleme… mladi ljudi koji su sjajno igrali, skidali se goli, duvali… mnogi su se i proslavili… tako je zahvaljujuci miri trailovic i valjda ratkovicu ( ko – reditelj ), i cirilovu, i bitefu, poceo novi senzibilitet u sfrj… cak su dosli jedne godine i rado i ragny, autori ‘hair’-a , da odgledaju predstavu i da se pajtaju sa ekipom… jer nasa ‘kosa’ je bila medju prvima posle brodvejske…. koju sam odgledao tada u jednom ogromnom pozoristu… ali to nije bilo to …. kao u maloj sali ateljea 212… djole je bio lepotan za kojim su otkidale sve klinke ( done )… taj se tada najebao ko’ niko… i najmodernije oblacio i naziveo i natripovao se…. neki kazu da je flipnuo na majls dejvisomom koncertu 73-ce u domu sindikata… bad trip… bad acid?… ne znam… bio sam tada sa njim… uglavnom zavrsio je u padinjaku gde su mu davali elektrosokove ( terapija koja se valjda jedino zadrzala u jugi u to vreme)…. predpostavljam da su njegovi tikovi i mlataranja posledica akustickih halucinacija, jel, rasterivanja istih… kako kazu projekcija super-ega koji te kinji sa daljine… kada ga je tresnuo auto ispred njegove velike gajbe kod srpskog parlamenta…. nije hteo na operacije na sva ubedjivanja ‘ortaka’…. tako da mu je ostao i zarastao otvoreni prelom ruke i kraca noga…. jeste djole je imao puno ‘ortaka’… milan ‘sisa’ ga e prijavio da mu je ukrao neku tabakeru, pa je prika djole zavrsio cetiri meseca u cezeju…. prdpostavljam da su mu udbasi oteli gajbu za mizernu lovu… smestili ga u neki iznajmljeni stan i platili su mu put do tajlanda…. odakle mi je na moje veliko iznenadjenje doneo budisticku fresku… djole se nikada nije predao i njegova pozorisna karijera ga je i ispalila na b92, u kultnu emisiju ‘shish mish radio'( 89-te)… gde ga je pokupio fleka ispred akademije i doveo na radio… on mu je bio kum i tvorac pa tako postade ‘high spirit’…. covek sa dijagnostifikovanom shisofrenijom je postao jedan od retkih glasova razuma u nasem etru… ako je bio lud ne znaci da je glup…dapace…

onda sam u ny 2002. dobio mail od high spirita… da se prekrstim….

‘shish-mish’ je umro ( i fleka ), ali djole jos zivi na komercijalizovanom b-92 u ‘ritmu srca’, (svaka cast- ima i ‘pescanik’)…. sreo sam ga sad skoro na nekom festu… ima mobilni… ima mail… super.. i sasvim je normalan… i cuka i camaradary i sve….. ne secam se da li ima tikove… i ako ima super… he’s not like everybody else…..

Ti se secas, u to vreme je u Beogradu postojala samo jedna privatna diskoteka, ona Laze Zukermann Secerovica. Nas, narkomane u nju nisu pustali ni u bunilu, samo siki-miki ekipa. Onda se to desilo. Stigla su ta dva upicanjena americka hipija, kreatori ,,Kose” i posle premijere bila je zurka u Lazinoj diskoteci, kao, u njihovu cast. E sad, posto su oni ipak bili hipici, hteli su da zmave i onda su nas nekako nasli, Peka se upravo vratio iz Avganistana sa nekih 5 loki av-av-avgana i bili smo puni ko brod. To je bio prvi i zadnji put da smo usli u tu diskoteku. Napravili smo seriju cilama i ova dvojica su odlepila, jedan je cimao ko lud, davno ugasen cilom ne kapirajuci da u njemu vise nista nema, i da nikakav dim vise ne izlazi a drugi se ucutao i poceo da gleda iskljucivo u patos. Onda su isfurali na svez vazduh ispred Ateljea 212 i tu ih je svez vazduh pokosio, tako da su se izvalili na pod pred ulaznim vratima i komunikacija sa spoljnim svetom je bila prekinuta, Bilo je ono klasicno bacanje na vugla. SFSN Iznogud

From: Radovan Nastic <

A ja sam Djoleta upoznao u Ritmu srca, na b92. Pre 3-4-5 godina, uvek smo na kraju ostajali on i ja. Pa se dogovarali ko ce da prica svoju pricu. Uvek je pustao Stonse kada okonca izlaganje, i obicno najduze pesme 🙂 U SKC-u je pravio jedne zime izlozbu o motociklistima. Sa njima je putovao po Srbadiji. A mozda i dalje. Bilo je hladno u pizdu materinu, a plan je valjda bio da jedan motociklista udje preko stepenica u Cirkus galeriju, na motoru. Ali kurac, bila poledica. Steta, ispalo bi do jaja. Bilo posluzenja ko salate, i slusao se sa kasete Whitesnake. Ma VAJTSNEJK, sta koji kurac pisem u originalu. Koliko znam, i dalje je redovan na svim motociklistickim avanturama. Poslednji put sam ga video nakon mog otkaza na b92, u avgustu. Opet smo se nesto okupili u Ritmu srca / koji je ukinut /, a Djole je / kao i svih prethodnih godina / sedeo za kompjuterom, i na yahoo games igrao bilijar. Interaktivna igra, mozes protivnika da pickaras do mile volje. Uglavnom su protivnici Ameri, koji ne mogu da podnesu poraz, pa ti se najebu keve. A ti im napises VIVA OSAMA BIN LADEN, a oni polude. Pilicari. I Djole me je cesto konsultovao oko engleskog, gde ni ja ne blistam, ali znam da psujem. Jedno vreme su mu branili da dolazi na emisiju, pa je ukljucenja radio “mobilnim putem”… A zasto su mu branili ??? Koliko znam, zbog “hendikepa”, koji uznemirava “zdrave” clanove “srecnog” kolektiva. I ruka mu je jos uvek u starom izdanju, i voli da sutne o zid 3-4 puta u minuti. Tako je bilo u avgustu. Kako smo navikli u Ritmu srca, zavrsavamo pesmom. Milsim da Djole gotivi Alis Kupera.

No More Mr Nice Guy

I used to be such a sweet, sweet thing

‘Til they got a hold of me.

I opened doors for little old ladies,

I helped the blind to see.

I got no friends ’cause they read the papers.

They can’t be seen with me

and I’m gettin’ real shot down

And I’m feeling mean.

No more Mister Nice Guy,

No more Mister Clean,

No more Mister Nice Guy,

They say he’s sick, he’s obscene.

I got no friends ’cause they read the papers.

They can’t be seen with me

and I’m gettin’ real shot down

And I’m feeling mean.

No more Mister Nice Guy,

No more Mister Clean,

No more Mister Nice Guy,

They say he’s sick, he’s obscene.

My dog bit me on the leg today.

My cat clawed my eyes.

Ma’s been thrown out of the social circle,

And dad has to hide.

I went to church incognito.

When everybody rose, the Reverend Smith,

He recognized me,

And punched me in the nose.

No more Mister Nice Guy,

No more Mister Clean,

No more Mister Nice Guy,

They say he’s sick, he’s obscene.

A sad, ajde mars !!!

From: “Mi$Co” <

Date: 7 November, 2005 23:29:38 CET

To: “Dr Agan” <

Subject: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU HIGH SPIRITA (2)

Kako su ljudi Djoleta Radaka poceli da zovu Djole Trip A da je bio esidhed, bio je.

bi otprilike trebalo da znaci da nije pojeo samo jedan vise, vec nekoliko ( desetina ) vise.

Pravi broj ni sam ne zna, ali ako je Zonki u pravu kad nas poziva da ne koristimo velika slova Ajer ‘nothing realy metters much’, Azasto bi veliki brojevi bili izuzetak, pa neka ostane na onom presudnom samo jednom vise. Kada je Majls zavrsio poslednju stvar, u Velikoj Dvorani Doma Sindikata Jugoslavje nastao je muk. Ljudima je bilo potrebno nekoliko sekundi da shvate sta se desilo. Muk, pa frenetican aplauz ( nije se vratio na bis ). Slicna reakcija ponovila se u Glavnom Gradu na vest da je Djole Radak nestao – muk, jedno dva-tri dana, pa freneticne glasine: Djole otisao preko Bare da igra u njujorskoj Kosi ! Ne u Njujork, nego u Pariz! Nije nego Nepal! Djole odlepio od Pejinog av-av-avgana, obrijao glavu, pa mu sad blam da izadje! Djole je u zatvoru zato sto je razoruzao dvojicu pandura i naterao ih da gutnu po dva tripa! Djole se zaljubio, dobio prvu korpu u zivotu, pa se povukao u manastir! Radjale su se i ovakve verzije: Specificna hemija yellow sunshine-a, purple haze-a, white lightening-a, ili kako se vec zvao esid koji je gutnuo, kombinovana sa mocnom fuzijom Majlsa u najboljim godinama, nadahnula je Djoleta da posle koncerta, na spicu, zaigra skolice po krovovima automobila parkiranih na trgu Marxa & Engelsa i da laje na pandure koji su pokusavali da ga legitimisu. Onda su ga oni uhapsili ( i mucili ). I sad je uhapsen, ceka sudjenje. Ili ovakve: Djole se kasno nocu vracao kuci ulicom Marsala Tita u kojoj je i stanovao. High on acid. Krajickom oka, tj. u polju perifernog vida, registrovao je izloge ( i ogledala u mnogim od njih ) pored kojih je prolazio. Fras je popio kad je stigao kuci i u magnovanju shvatio da nesto nije u redu! Da nije moguce stici kuci! da je sve 1 i da je 1 sve! Da on uopste nije on, jer pravi on je uleteo u neko od ogledala pored kojih je prolazio i u njemu ostao zarobljen. Istrcao je na ulicu i krenuo na levo, prema Terazijama, od izloga do izloga. Dzaba! Nije mogao da nadje pravo ogledalo, nije uspeo da nadje pravog sebe i sebi da se vrati. I tako je flipnuo. Sta sve ljudi nisu izmisljali. Ali nikom nije palo na pamet da isprica kako je Djole ( na tripu ) utripovao da npr. moze da leti, pa se onda otisnuo sa nekog visokog sprata. Djole je bio isuvise ziv da bi iko smisljao njegovu poslednju epizodu. Ljudi su Djoletova sranja dozivljavali uvek kao pocetak nove serije. On sam je pricao da je sranje o kome je ovde rec pocelo onog casa kad je zelatin, ne veci od zrna graska, poceo da raste, da ispunjava sobu, da ga gusi. Otvorio je prozor i poceo da izbacuje namestaj. Nije imao vazduha. Zelatin ga je gusio i morao je da se spasava. Jebes fotelju, jebes televizor.Hitna pomoc, koju je pozvala preplasena Djoletva majka, sprovela ga je po hitnom postupku u nadleznu ustanovu. Obukli su ga u novu kosulju, vezali mu rukave iza ledja i prikljucili ga na struju. A mogli su ga caskom spustiti malom dozom Largaktila ili Chlorpromazina ( 50-100mg ). Jer on nije bio ludak, samo je imao los trip. Ali njihov rezon glasi da jedino ludak uzima drogu, pa da prema tome “nisu pogresili”. Ne)zgodna stvar kod elektrosoka je ta sto covek koji ga popije ne zna da ga je popio. Ne seca se. Moze ih, dakle, biti na desetine… na stotine… na hiljade… a da on ne zna ni za jedan jedini. Manimo se, ipak, velikih brojeva, jer ‘sve je 1 i 1 je sve’… a tockice su prostor za asocijacije… Djole je, naravno, posle nekoliko dana zbrisao iz dilkarnice, sa novom kosuljom na sebi, i pred zoru zakucao na prozor svog drugara Mileta Bosanca. Mile je odmah video koliko je kvalitetna ta kosulja. Zamolio je Djoleta da mu je pokloni, sto je ovaj i ucinio. Mile je zarolao pljugicu, uzeo kevine makaze i uvukao konac u iglu. Pola sata kasnije imao je pamucnu kosulju od nepoderivog materijala ( kao za dzudo kimono ), sa kratkim, uredno porubljenim rukavima, koju i danas, posle vise od 30 godina, ponekad obuce. Od tada su ljudi Djoleta Radaka poceli da zovu Djole Trip.

From: “Klub Akadem” <

Date: 8 November, 2005 13:41:26 CET

Subject: RE: Fwd: High Spirit

….ovome svemu jos treba dodati da je Djole u maju 2003 pokrao 2000 EURA iz kluba Akademija, tj. prvi znacajniji prihod nakon Djindjicevog ubistva. Ukradeni novac bio je namenjen isplati zaostalih plata i prispelih obaveza, vezanih za poslovanje kluba… znaci ne zaradu! Indikativno je takodje da je to sve uradio nakon toga sto mu je pruzena pomoc ( na Rambovu intervenciju ) da stanuje na Akademiji za vreme zimskog perioda. u je imao smestaj, cesto i u parama, hrani itd., sve to od januara 2003.

Pozdrav,

Zeljko Bozic

MIKROBOVO PISMO OD 15. NOVEMRA:

Kad je o Djoletu Spiritu rec, jedna novija tuzna prica je ostala slabo rasvetljena.

On je imao taj stan u Srpskih vladara. Startuje ga neka firma (niko ne zna koja) da im izda na pet godina, oni da renoviraju i da mu placaju pristojnu kintu da moze da iznajmi manji stan van kruga dvojke i jos da mu ostane za zivot.

Placali oni nekoliko meseci pa prestali, ali sad nastaje novi momenat, hoce stan da otkupe nacisto  i sve ugovor itd. ali opet ista sema, dali mu samo manji deo para i napravili se ludi, on to ekspresno profuckao (tada je bila ona cuvena epizoda kada se na volsebni nacin, bez vize ukrcao u avion za Pariz. pa ga tamo ba aerodromu nisu pustili u zemlju pa se u Ritam srca u radio-program javljao iz govornice iz sabirnog centra sa nekog drugog aerodroma gde grupisu takve slucajeve sa svih francuskih aerodroma).

Nekoliko meseci je iznajmljivao dosta dobar jednosoban stan blizu vozzdovacke crkve ali posle nije imao da placa. Nasao se na ulici pa su ga alternativci slabo pustali u kucu i cesce je spavao napolju… Kod mene u podrumu su vise od godinu dana stajale kartonske kutije sa ono malo sirotinje.

Citava drama je slabo citljiva, uglavnom sam je primio iz Djoletovih prica. Cini mi se da se u toj stvari dosta eksponirala ekipa iz SKCa, sto im ne sluzi na cast.

Posle godinu-dve maltretiranja, Djole se nekako snasao za krov nad glavom (da li je?), slabije se vidja na ulici.

Dok je bio na ulici, u jednom periodu je spavao u klubu FLU (Akademija). U jednom momentu gradom se pronela skandalozna prica – Djole je optuzen da je pokrao pazar kluba. Milicija, pritvor, ispitivanja… Djordja znam dvadesetak godina, poznajem bar 100 ljudi koji ga znaju isto toliko ili duze, bio mi je u kuci vise puta, nekoliko puta u istom tom periodu prespavao je kod mene. Nikada nikakvih problema. Sa Svetim Covekom ne govorim vec nekoliko godina, cesto je tesko sa njim izaci na kraj…Ali svi koji dobro znaju Duha koji hoda, znaju da tako nesto nije moguce. Opste je misljenje medju ekipom upucenom u problematiku High Spirita da se Djole zgodno naguzio nekome da mu prikaci kradju. Dooduse, Djole ima jednu specijalnui osobinu: on je evidentno lud ali mu to nije dosta pa se cesto, kada mu to treba (njemu ili njegovom ludilu) ekstra pravi ludjim nego sto jeste. Ipak, mogucnost da je lopov je sasvim slabo verovatna.

Imam jos puno lepih i manje lepih prica o Tripu. Pricacemo ih drugom prilikom, sad sam se od toga umorio.

 

Leave a Reply