Analiza jednog revizionizma - Marka Žvaka

Posle odličnog Ne očekujte previše od kraja sveta, morao sam da pogledam i prethodni film Radu Judea – Ne zanima me ako ćemo se upisati u istoriju kao varvari je takođe veoma interesantan film, možda ipak nešto slabiji (pre svega zbog same ideje reinaktmenta, koja nije nova), ali svakako film koji ne valja propustiti. Ovaj put Jude se bavi revizionizmom i zaboravom post-čaušeskuvske Rumunije. Glavna junakinja je rediteljka koja treba da režira događaj koji se bavi jednim tamnim trenutkom rumunske istorije – Rumunija koja je ratovala na strani Hitlerovog režima u drugom svetskom je bila učesnik borbi kod Odese (rumunski kolaboracionistički režim maršala Antoneskua je tvrdio da Rumuni imaju “istorijsko” pravo na neke delove tadašnjeg Sovjetskog Saveza, danas Ukrajine). Tu nailazi na problem – niko, ni naručioci posla, ni publika, ni sami učesnici ne žele da čuju istinu o masakru nad Jevrejima koji su rumunske snage izvele kod Odese i u kome je ubijeno, po nekim procenama oko 10000 ljudi. Jude uspeva da nađe odličan satirični ton i mi kroz film shvatamo ne samo da današnja Rumunija sve ovo prećutkuje, nego i da su stare aveti antisemitizma još uvek prisutne, dok sadašnja zvanična politika tone u ozbiljan revizionizam (u filmu može da se vidi insert iz revizionističkog filma Oglinda, koji u lepom svetlu predstavlja maršala Antoaneskua). Dakle, sličnosti opet sa nama ima dosta, opet se istorija prekraja onako kako je trenutno ugodno. Dok tako bude, biće i materijala za Judea, a i mi ćemo, možda, jednog dana da počnemo da ismevamo naše revizioniste, a imamo ih onoliko.

imdb stranica filma