Čas ga vidiš, čas ga ne vidiš - Marka Žvaka

Sa Morisom Fultonom imate osećaj kao da vam stalno izmiče. Njegova karijera traje već gotovo 30 godina, a nema baš toliko izdanja koliko bi neki dj i producent takvog staža trebalo da ima; na jućubu ćete jako teško naći neki snimak njegovog nastupa u ovom ili onom klubu i kao što možete da se uverite, nema niti jednog video spota sa nekom njegovom stvari. S druge strane, gotovo svaki susret sa njegovom muzikom je bio fantastičan – nekada davno, kada sam hteo da budem dj i kupovao ploče, imao sam njegov sjajan singl This is What You Want izdat za Pagan Records, koji je tada bio bitna etiketa. Pre nekih petnaestak godina sam imao sreće da ga slušam kao dj-a na Mixer festivalu – set mu je bio superioran, ma stvarno opasan, a on se sklanjao i terao me kada sam pokušao da ga fotografišem. Syclops je još jedan njegov odličan projekat – u pitanju je, uslovno rečeno, jam band koji čine uz Fultona Hanna Sarkari i Mim Suleiman. Naravno, kad poslušate bar jednom album Black Eye, jasno vam je da je Fulton tu glavni – Black Eye, bez obzira na često eksperimentalni i improvizacioni zvuk ima taj šmek koji imaju sve Fultonove stvari, neki duboko američki house koren, koji se nalazi u temelju gotovo svake stvari na albumu. Može se još reći da Black Eye prikazuje Syclops u najžešćem izdanju do sada, puno je gličeva zujanja i brujanja, a bas linije nekako mudro dejstvuju iz pozadine. Ali, dajem ruku da svaka od ovih stvari, odabrana u pravom trenutku, može da digne čitav klub na noge. Elem, Black Eye je odličan povratničiki album za Syclops, koji, koliko znam, ne nastupaju uživo, tako da nam ostaje da se nadamo da ćemo bar još nekad, negde uspeti da naletimo na Morisa Fultona i neki njegov set i treba znati – bolje od toga zaista ne može.

čitav album na njihovoj bandcamp stranici