Cenim svaku sekundu - Marka Žvaka

Da se, za početak, izvinim; apsolutno nemam pojma o čitavom četvrtom talasu emo rivajvala koji se počeo negde polovinom prve decenije a završio se negde u drugoj deceniji ovog veka. Naime, tada sam bio toliko obuzet edm-om, da nisam ni primetio taj talas, i nikad nisam, do ove godine ni čuo za Algernon Cadwallader. A ljudi su izdali tri albuma, koji su, kažu ljudi, bili super; onda su se raspali 2012, da bi posle desetak godina počeli ponovo da sviraju koncerte, a ove godine su izdali četvrti album Trying Not to Have a Thought, kome prilazim potpuno u tabula rasa fazonu; mene, tako neukog su prvi taktovi pesme Hawk, koja otvara album podsetili na Dinosaur jr. Jer, ima tu neke gitarske raspojasanosti, ima taj, pomalo vrišteći vokal i štajaznam; ipak, ono što oduševljava na ovom albumu je jedna super pozitivna, razigrana atmosfera koja slavi život i trenutak, što, je li, izgleda dovoljno nemoguće; ko bi još slavio ovaj trenutak? Piter Helmis, frontmen benda bi i kaže: “Ne zezajte se. Vreme leti. Samo se fokusirajte na dobro. Cenite svaku sekundu.” Tako, sve u svemu, da li zbog nostalgije (u odnosu na nešto što nisam, u stvari, doživeo), da li zbog optimizma i pozitive – osvojio me ovaj album. Energija je pozitivna, energija je šašava, energija je prilično pankerska; Algernon Cadwallader se sve vreme dobro zabavljaju, a i ja sa njima. Vreme definitivno leti, bandovi se raspadaju i obnavljaju, i nema kraja tom beskonačnom krugu igre, nema kraja slobodi i čik nek neko pokuša da nam je uzme. Samo nek proba.

čitav album na njihovoj bandcamp stranici