Izgubljeni u Zangerhauzenu - Marka Žvaka

Fantomi jula (što je prevod prilično proizvoljnog engleskog prevoda naslova – Phantoms of July, i to svakako nije dobar prevod, tačan bi bio “Čežnja u Zangerhauzenu”, a ja bih ga preveo kao “Izgubljeni u Zangerhauzenu”, što najviše odgovara duhu filma) je nemački film koji nekako više izgleda kao da je američki indi film i svakako je film prilično malog budžeta. Može da se kaže da je ovo neka vrsta omnibusa sastavljena od tri priče, mada se druga i treća priča prilično prepliću, dok je prva priča istorijska i kostimirana i dešava se koji vek ranije od ostalih koje su savremene. Glavni junak filma je sigurno Zangerhauzen, nemački gradić od tridesetak hiljada stanovnika, koji ima dosta istorijskih turističkih atrakcija, katedrala i zamkova, ali i, eto, hajking stazu za nudiste, što će, u jednom trenutku filma dati odličan komični i simbolični efekat. Radlmaier, kome je ovo već četvrti film svoje junake je smestio u Zangerhauzen, sve uz citate Novalisa, velikog nemačkog romantičarskog pesnika s kraja osamnaestog veka i to ima smisla –  Sehnsucht in Sangerhausen ima u sebi jedan lirski, romantičarski šmek i glavni likovi sve vreme čeznu za nekom ljubavlju, ili nekom promenom – Ursula, konobarica, sanja da utekne od muža i svog dosadnog posla; Neda, Iranka – influenserka, pokušava da pronađe inspiraciju za novi, recimo, Tiktok post, dok dve mlade seljanke iz ‚osamnaestog veka sanjaju o bilo čemu što će ih izvesti iz čamotinje u kojoj žive. E, sad, ono što je odlično je što je ovo komedija – Radlmaier je našao pravi lirski ton, njegov humor je simpatičan, blag i nenametljiv i izlazi iz neadekvatnosti želja u odnosu na situaciju glavnih likova, koji su veoma pozitivni i lako ih je razumeti. Nisam baš sto posto siguran, ali pretpostavljam da je ovo, možda ne satira, ali svakako jedno viđenje čitave savremene Nemačke, razapete između pomalo dosadne stvarnosti i romantičarskih stremljenja koja su im (i ne samo njima) u prošlosti došla glave. No, da ne idemo dalje u politiku, sam film ima jednu užasno prijatnu osobinu da određeno beznađe svojih likova uvija u oblandu laganog humora i tu je Radlmaier najviše uspeo, te je Sehnsucht in Sangerhausen veoma simpatičan film, koji ga je, i to za veoma male pare, učinio evropski poznatim rediteljem, čiji veoma lucidan stil govori o tome da od njega tek treba da očekujemo najbolje filmove.

Film je prikazan na Festivalu autorskog filma

imdb stranica filma