Čovek koji voleo Janga i Dilana - Marka Žvaka

Možda Anders Osborne nije neko mega značajno i originalno ime Amerikane, ali njegova karijera traje već decenijama. Picasso’s Villa je, verovali ili ne, njegov 17. album. Ovaj Šveđanin koji već odavno živi i radi u Nju Orleansu je prošao kroz sito i rešeto, mnoštvo projekata, saradnju sa raznim velikanima, život na turneji, alkoholizam, mentalne probleme. Zbog ova dva poslednja je imao i pauzu, a uz program odvikavanja od alkohola mu je mnogo pomogla i transcedentalna meditacija. I vratio se nikad jači – Picasso’s Villa ima samo 8 pesama, ali kakvih…. Osborne je odrastao na Neilu Youngu i Dillanu i to se vidi – njegov zvuk varira od nešto mekšeg američkog rock zvuka pa sve do jangovskih gitarskih grmljavina, a tekstovi odaju poziciju putujućeg trubadura, čoveka koji je mnogo video i o svemu ima šta da kaže, što je svakako neki Dilanov uticaj. Picasso’s Villa se sluša u jednom dahu, a prvi singl Bewildered je opaka stvar koja se bavi posrtanjem Amerike od osamdesetih na ovamo, a o tome Osborne peva visokim, opet jangovskim glasom.  Reckless Heart je budući singl, koji bi mogao da bude deo radio plejlista širom sveta, a Real Good Dirt je čvršća gitarska stvar kakvu želite na svakom rok albumu. Picasso’s Villa je za mene otkriće, jer ranije nisam slušao toliko Osborne-a, ali nekad ova prokleta rokerska poza predstavlja samu istinu, čak i onda kada ste verovali da je rocknroll mrtav.

Anders Osborne Live

čitav album na jućubu