Dugi, dugi put - Marka Žvaka

Možda Look Up i nije baš pravi kantri album, ali je Ringo uvek bio i biće kauboj. Ovo, u stvari, deluje kao nekakav projekat gde su Ringo i T-Bone Burnett (koji je napisao skoro sve pesme na albumu. I producirao.) rešili da se lepo provedu i izgleda da im je uspelo. A i meni sa njima. Evo, slušam već drugi dan i nekako, ne mogu da vam opišem koliko mi fale ovakvi albumi – ovo su neke kantri-pop pesme, tako nekarakteristične za naše vreme – jednostavnost koja podseća na rane osamdesete, strofa, refren, strofa refren. Tu je i veliki broj gostiju, uglavnom kantri pedigrea i oni nekako imaju sporedne uloge i to im očigledno ne smeta. U centru je Ringov vokal koji je onako, prilično prostodušan (isto tako je i nekad pevao Act Naturally na albumu Help) i osvaja tom svojom nekom jednostavnom iskrenošću. I kako i ne bi – pričamo o čoveku koji je načeo devetu deceniju, uglavnom je sve u životu pozavršavao i svira i peva iz čistog zadovoljstva. U tom smislu, T-Bone Burnett mu je napakovao set veoma simpatičnih i jednostavnih pesama, da ponekad hoće duša da se istopi. Meni se to dešava na predzadnjoj stvari na albumu String Theory koja je, negde u toj svojoj prostoj strukturi ovaj album u malom. Rosetta je jaka stvar gde se čuju u pozadini Larkin Poe kao prateći vokali, dok Ringo peva “It’s been a long long road”. I eto, to je sve – jedan album koji nije morao biti snimljen ali je ipak snimljen, na zadovoljstvo svih – onih koji su ga svirali i pevali, onih koji ga slušaju i onih koji vole samo da znaju da jedan Bitls još uvek snima i tako osete još jače da su i dalje živi.

čitav album na jućubu