I esej i lično otkrivanje - Marka Žvaka

Posle dosta mozganja o tome kako da samo započnem ovaj tekst, došao sam do toga da ono što me najviše fascinira je kako je Jane Shoenbrun bila toliko samouverena da napravi ovakav film, da ovako složen zahvat, ispunjen ličnim temama i ličnim doživljajem filma prostre pred publiku i, zašto ne, i one koji su uložili novce u ovo. Ovaj meta poduhvat, čija je osnovna tema sopstvena seksualnost, filmsko rasvetljavanje sopstvenog doživljaja orgazma je u tolikoj meri urađen bez ikakve autocenzure, sa jednom ludom/genijalnom hrabrošću, poverenjem u svoju koncepciju, koju je čak i rečima teško objasniti, a kamoli snimiti suvisao film po njoj. A Tinejdžerski seks i smrt u kampu Mijazma ne samo da je suvisao, nego i zabavan film, čija meta strana je, u stvari, jednostavna (glavna junakinja je rediteljka koja je, u stvari sama Schoenbrun), gde reference šaraju od slešer horora do Kronenberga i, naravno Linča i gde, što je izuzetno važno, kako film odmiče, vama sve jasnija biva centralna tema filma i način, simbolizam kroz koji se do nje dolazi. Ono što je još izvanredno ovde je to, gotovo filozofsko čitanje slešer tinejdžerskog horora, konkretno onog njegovog dela gde su najpoznatiji Petak 13 i Sleepaway Camp. To čitanje je dakle, ubedljivo i tačno (mada je moguće da će ljubitelji slešera imati drugačije mišljenje 🙂 ), Tinejdžerski seks i smrt u kampu Mijazma se može gotovo smatrati esejom na tu temu, ali i taj esej je samo jedan od nivoa na kom ovaj film operiše. I sve ove pohvale, samo da znate, dolaze od nekog kome se njen prethodni film I Saw the TV Glow izrazito nije svideo, u stvari bio mi je jako dosadan, nisam došao dotle ni da se udubim u njega. Sad bih ja mogao još da pomenem kako je, sa prilično zalazne putanje karijere, ovde ponovo otkrivena Gillian Anderson, ali to je, u stvari, samo jedna, od mnogih briljantnih ideja koje ovde mogu da se vide. Elem,  Tinejdžerski seks i smrt u kampu Mijazma je sigurno jedan od vrhunaca godine do sada, film koji u sebi ima toliko toga za razmišljanje i u kome može da se vidi kako, u stvari, sama Jane Schoenbrun otkriva svoj filmski jezik, kako povezuje svoje poznavanje forme sa ličnim, dubokim sadržajem, otvarajući se nama i filmu kao mediju, na najstvarniji mogući način.

imdb stranica filma