Ipak, bajka - Marka Žvaka

Eto, Jorgos Lantimos je jedan od najvećih svetskih reditelja, to je tako bilo i pre Poor Things i ostaće tako. Sam zahvat koji Lantimos pravi ovde izaziva uvažavanje – njegova frankenštajnska body-horor bajka o ženskom oslobađanju je temeljna i komplikovana filmska avantura, a svoje glumce (naročito Emu Stoun i Marka Rafala) je uspeo da ubedi da igraju na granici dobra i zla. Sve to, konsekventnost u razvijanju priče, ambicioznost projekta i način na koji se istovremeno priča ova, pre svega, bajka pleni i Poor Things je izuzetno uspešan film, koji će, kako kažu, biti i jedan od glavnih favorita za Oskara. Ali, (jer u Lantimosovim filmovima uvek imate jedno veliko “ali”) veliko je pitanje koliko će film zaista biti shvaćen – koliko će Lantimosova ironijska distanca biti stvar koju će, u tom slučaju, publika, kritika, javnost uopšte biti sposobne da analiziraju i trezveno razmišljaju o ovom filmu. Jer, kao što to biva sa svakim odličnim filmom, on ide iza granica socijalno-političkih koncepcija i (dnevno) političkih teza i ovo nije prosto feminisički film. Biće više da je ovo film o realnosti i dometima jednog oslobađanja i biće da je Lantimos, kada, na kraju filma,  stavi svoju junakinju u udobnu ležaljku u bašti da trijumfalno pije svoj čaj, u stvari dovodi samo ovu bajku do svog jedinog mogućeg kraja, gde otrežnjujuća ironija ključa ispod površinskog utiska trijumfa. Uglavnom, kako god bilo, ovo mora da se gleda. 🙂

Film je prikazan na 29. Festivalu autorskog filma

imdb stranica filma