Još jedno Pejnovo putovanje - Marka Žvaka

Sa Aleksanderom Pejnom, uglavnom, nema laži, nema prevare. Znamo uvek – u pitanju će biti dramedija u kojoj će nas njegovi pomalo smešni junaci (koje ipak voli) voditi na svoje sudbonosno putovanje, posle koga će moći da izađu iz slepe ulice u svom životu, koju su već sami sebi napravili. Ovaj, gotovo pa koncept radi već skoro 30 godina. Sa, donekle, izuzetkom prethodnog filma Pejnovi filmovi su konstanta na koju ljubitelji filma mogu uvek računati, otprilike kao što su do pre neku godinu mogli da računaju i na filmove Vudija Alena. The Holdovers nije izuzetak, a u mnogo čemu je i, moguće najbolji Pejn još od vremena Sideways. Mudar je bio povratak Polu Đamatiju kao glavnom glumcu; mudra je bila i ideja da ovo bude tzv. božićni film, a najmudriji izbor sedamdesetih kao epohe, sve sa pažljivo probranim saundtrekom. Sve je to dalo zgodne uslove da The Holdovers bude topao i nekako duševan film, recimo čak i više od Nebraske. The Holdovers je, skoro čitavim tokom jako korektno izrežiran film, koji uprkos nekim manjim manama scenarija funkcioniše u onom ortodoksnom holivudskom smislu; Đamati i debitant Dominik Sesa igraju  veoma dobro kao dva Pejnova putnika, dok je kasting sporednih glumaca takođe odličan. Valja reći i da ima par noviteta – internat u kome se dešava film je veoma diskretno  oslikan kao mesto neslobode, a zbližavanje dva glavna lika je svakako najlepši motiv u filmu. Godine prolaze, Pejn ostaje, tugaljivo smešne Nove godine se množe; sve ostalo više i nije baš tako izvesno, zato je ovaj film i blago.

imdb stranica filma

malo atmosfere sa snimanja filma