Koga dira satira - Marka Žvaka

Nisam bio neki ljubitelj crnog filma od početka ovog veka – sav taj direktni angažman mi je bio nekako previše patetičan, bez humora i to mi je jako smetalo. Onda su se pojavlii likovi kao što su Boots Riley i Jordan Peele, pre svega, sa svojim satirama, sa dosta humora, sa mnogo manje opterećujućim tonom, ali u stvari, prilično slojevitim viđenjem crnog pitanja u Americi danas. U svom prvom samostalnom celovečernjem filmu They Cloned Tyrone, Juel Taylor očigledno pokazuje da pripada ovoj, plodnijoj i svakako interesantnijoj struji. Štaviše, može se reći da Taylor “pije sa Peele-ovog izvora” i da je to prilično očigledno i toliko transparentno da prosto ne možete da imate ništa protiv toga. They Cloned Tyrone ima nekih problema u pričanju, doduše, prilično ambiciozno koncipirane priče, ali znate kako – malo nepredvidivosti, malo više humora, još malo više uspešno razigranih referenci iz pop kulture i najviše odlične glume, pre svega Teyonnah Paris, a zatim i John-a Boyaga-e i Jamie Foxx-a i film praktično gledate u jednom dahu; na kraju imate još i jedan tvist, koji kao da nam je nabijan na nos sve vreme dok smo gledali film, a mi ga opet nismo provalili; i na  samom kraju :), ali možda i najbitnije – They Cloned Tyrone je film posle koga ćete razmišljati o tehnologiji, ali i o ideologiji, a osim toga jedva da ima išta interesantno na ovom svetu belom (pun intended).

imdb stranica filma