Konstanta u nestalnom svetu - Marka Žvaka

Pisati o tehno albumima, naravno, nije baš najzahvalniji posao. I to ako se složimo da je ovo što može da se čuje na albumu The Eyewitness – tehno, a jeste tehno, ali, uglavnom lišen svoje plesne komponente. Dakle i same definicije su tu neugodne, zato, hajde da vidimo šta o albumu kaže sam čika Jeff (napunio 62 godine): “Trauma i efekat šoka koji je njome izazvan – tragovi surove realnosti koji su toliko snažni da oblikuju način na koji fantazirate, kako predviđate i procenjujete svoje mesto u odnosu na sve i svakoga oko vas” Eto, to je neki tematski okvir kojim se na albumu The Eyewitness bavi Jeff Mills; sad naravno, posle višestrukog slušanja albuma ja sam spreman da izjavim da album tako i zvuči – ne znam koliko je to tačno, ili me je ovo što o svemu kaže sam Mills gurnulo u tu stranu; kakva god da je istina, ako je i ima, može da se kaže da je album pun određene psiho atmosfere. Sami bitovi se pojavljuju povremeno, često to i nisu 4/4; često snerovi, u stvari, prave skicu nečega što se zove ritam konkretne stvari; šapćući vokalni semplovi, pomalo off tepisi i odbijanje da se svaki pojedinačni track razvije u nekom, predvidljivom tehno maniru. Nije ni čudo – da li bi i vi, da ste na Jeffovom mestu, posle višedecenijskog vladanja tehno scenom, želeli klupsku predvidljivost? The Eyewitness je svakako album koji ima jako puno “mesa” – teško je uhvatiti se za nekakve hitove, a istovremeno se ponekad čini kao da se neke stvari ponavljaju (a i ponavljaju se, u različitim verzijama). I dok sam ja ovaj album slušao i o njemu razmišljao, Jeff je već izbacio singl sa remiksima tracka Sacred Iridescent Mirror (The Pledge) i ti remiksi su dalja razrada jedne od zanimljivijih stvari na albumu. Vremena se menjaju, muzika koju Jeff Mills radi se takođe menja, jedino se ne menja moje poverenje u njegova istraživanja; njegov talenat, koji je bio i ostao fakt u nestalnom svetu elektronske muzike i klupske kulture. I tako je bilo i biće.

čitav album na jućubu