Na sredini - Marka Žvaka

Voleo sam i voleću Animal Collective, ali mi je solo Panda Bear ipak draži – od trenutka kada sam se našao u čudu slušajući sada već legendarni album Person Pitch, nisam prestao da volim njegove solo albume. Sinister Grift je prvi njegov solo album posle 6 godina, ali može se sigurno reći da se, u stvari mnogo bolje nadovezuje na njegov zajednički album sa Sonc Boom-om iz 2022 – Reset. Naročito muzički, gde je utisak morsko/plažnih emocija jači nego ikad – Sinister Grift je, iznenađujuće lagan, prozračan album, gde možda samo dve pesme vuku na neku Animal Collective psihodeliju, dok pop tonovi, čistota produkcije, za koju je bio zadužen kolega iz Animal Collective Deakin. Inače, ovo je prvi album Panda Bear-a gde su učešće uzela sva ostala trojica članova Animal Collective, a opet, kažem, ovo je najveća moguća udaljenost od Animal Collective zvuka. Produkcija je neverovatno čista, na albumu čak skoro da i nema dubova i nekih reagge začina, koji su ranije bili dosta česti – prva stvar na albumu (i poslednji singl) Praise veoma tačno najavljuje kakav će album biti. Ono što je jako zanimljivo je da na albumu postoji očigledan kontrapuntkt između tekstova i muzike – dok je za samog Noaha Lennoxa, zvanog Panda Bear ovo album koji nosi sa sobom spoznaju da su srednje godine došle i to je samo po sebi malo depresivno, muzika je totalno svetla i optimistična. Tu su još zanimljivi gosti, od Lennoxove rođene ćerke koja je bila dete kada je ovaj sa Animal Collective pevao My Girls, a sada je već odrasla osoba, do Cindy Lee, koji/koja svira gitaru na svoj prepoznatljiv način, koji se vidimo jako dobro utapa u Lennoxove nostalgične muzičke eskapade. Dakle, prvi veliki album u 2025, možda ne bolji od Person Pitch, a ko zna, možda i bolji, hm….

čitav album na jućubu

Panda Bear – live at The Lexington, London, 10/12/2024