Jednostavne pesme inata - Marka Žvaka

Prošla je, evo, čitava decenija od prvog albuma Margaret Glaspy Emotions and Math i u toj deceniji kantautorka je prolazila kroz razne faze, iza nje je često znao da svira prilično elektrizirani bend, mnoge stvari su zakoračivale u rokenrol, bile nešto manje folk. Prošle godine je čak i snimila album obrada i neke od njih su prilično uspešne (Jeff Tweedy lično je hvalio njenu obradu Wilco – Jesus etc, kaže – zaplakao se čovek dok je slušao). Ovogodišnji, četvrti njen autorski album I Am Both nekako se ipak nadovezuje na njen  prvi album – i ako opet tu svira četvoročlani bend, stvari nekako deluju svejedno redukovane, u prvom planu je opet Margaretin glas, bilo da priča ili peva svoje stihove o odnosima punim nesporazuma, punim prkosno zaustavljenih ljubavnih potencijala. I čitav album zvuči stvarno njujorški kantautorski, što dalje slušate, sve više pažnje obraćate na prebiranje po gitari, kontrastu koji proizilazi iz razigranog akustičnog čupkanja po žicama i glasa koji vam nešto priča o nekakvim emocijama koje su započele, ali nije im bilo suđeno da prežive. Ne znam baš zbog čega, verovatno zbog tog njujorškog dodira, emocija koju imam dok slušam I Am Both me podseća na onu koju sam imao, nekad davno, u prethodnom životu, kada sam pazario prvu ploču Susan Vege; sve što se dešava na ovom albumu moglo se desiti u nekom njujorškom kafeu, ali i na hladnoj zimskoj ulici nekog Grinič Vilidža ili nekog drugog dela grada u kom nikada nisam bio. Elem, I Am Both je kolekcija, u stvari, neobično zrelih pesama, koje bi mogle da vas zavaraju svojom jednostavnošću; ipak, to je jednostavnost koja dolazi kao posledica umeća i inspiracije. A ljubavni nesporazumi, kaprici i inati dolaze od nekog iskustva, neke proživljene emocije koja je negde udarila, zapalila neke vatre i gle – na tom mestu se rodila pesma Margaret Glaspy, da se sluša u nekim večerima koje će vas obmanuti da niste sami.

čitav album na jućubu