Nikad nije kasno da pokidate kao glumac - Marka Žvaka

June Squibb sam gledao u mnogo raznih filmova i serija. Sećam se njene epizode u Hausu, u par filmova Aleksandera Pejna, a najviše se sećam trenutka kada je u Pejnovoj Nebraski, igrajući do tada povučenu i pristojnu ženu glavnog junaka (Bruce Dern) tako sočno opsovala, da je odmah sa ekrana pokuljao sav ogromni komičarski talenat koji ova bakica poseduje. Gledajući spisak njenih filmova na imdb-u, saznao sam da je svoju prvu filmsku ulogu odigrala 1985. godine, dakle sa 55 godina – June Squibb je jedna od onih glumaca/glumica za koje verujete da nisu nikada bili mladi, nešto kao naš Dragomir Felba. 🙂 I evo je, sada u svojoj 94. godini kako igra glavnu ulogu u šarmantnom filmu Thelma – i tu je bakica koju prevare putem telefona, ali se ne da i organizuje svoju potragu da povrati svoju ušteđevinu, a u tome joj pomaže Šaft lično (Richard Roundtree u svojoj poslednjoj ulozi). Thelma, međutim, nije akcioni film, u pitanju je komedija koja se bavi veoma bitnim pitanjem – šta, u stvari, znači biti star? Da li su bitne godine, ili ipak nešto drugo. Reditelj i scenarista Josh Margolin prilazi ovome sa izvesnom rutinom, ali ipak ne bez nešto dobrog i pomalo neočekivanog humora. Film je jednostavan, zabavan, odlična je hemija između June Squibb i Freda Hechingera u ulozi njenog zbunjenog unuka, a u epizodama imamo Parker Posey i potpuno neočekivano i samog Malcolma McDowella. Thelma je tihi, gotovo nepretenciozni projekat koji zahvaljujući šarmu, opuštenosti i iskrenosti u tretiranju teme uspeo da se izdvoji od ostatka ovogodišnje američke indie produkcije. Jednom rečiju – feelgood movie. 🙂

imdb stranica filma 

Mark Kermode o filmu