Ostaje mudrost - Marka Žvaka

Udar sreće je tipičan Woody Allenov film iz poslednje faze – znači, ima dosta njegovih uobičajenih tema, dešava se na nekom lepom mestu (ovaj put Parizu, kud ćeš lepše), sa dobrim glumcima (tu je Melvil Popaud, na primer, i odličan je) i …. generalno nije bog zna šta. Ipak treba imati u vidu da starac Woody ima skoro devet banki, dakle videću vas kad budete imali devet banki. 🙂 Zaplet je dosta stereotipan, nekako rutinski, uglavnom se sve i desi kako ste i mislili da će da se desi. Međutim, ono što Woody još uvek jako dobro radi je taj meta momenat, gde u nekim likovima očigledno, ili nešto manje očigledno prepoznajete samog Woodyja. Na primer, u prethodnom filmu Rifkin’s Festival Woodyja ste lako mogli da prepoznate u glavnom liku Rifkinu, koga je igrao Wallace Shawn (odličan glumac, ali sitan i krajnje neugledan, pa čak i ružnjikav). Tu je Woody matorac koji na svoju žalost shvata da je vreme romansi za njega završeno. Ovde sve nije tako očigledno – ali kad razmislite – pandan Woodyju je Alain (Niels Schneider) – lep, mlad, pisac, ljubavnik u filmu, koji, za razliku Rifkina uživa u nedozvoljenoj ljubavi sa Fanny (Lou de Laage). Ali, sam Woody Alainu nije dodelio srećnu sudbinu…. Kolo sreće se okreće – nekad je imate, nekad ne, ali ono što vam na kraju ostane je samo mudrost, i tu je Woody najjači. Koliko god bio nekako čak i mediokritetski osrednji – Udar sreće je sjajna demonstracija Woodyjeve mudrosti – saznanja čoveka koje je bio svuda, doživeo i video svašta, a sada se, na zalasku karijere miri sa svojim dostignućima (koja nisu mala) i trenutnim/konačnim limitima izazvanim njegovim godinama. I na kraju krajeva, snimio je film, malo li je?

Film je prikazan na ovogodišnjem FEST-u

imdb stranica filma

pres konferencija u Veneciji