Dario Argento: Panico je prošlogodišnji dokumentarac of legendarnom italijanskom reditelju giallo horor filmova Dariju Arđentu. Giallo horor kao podžanr bio pre svega usmeren na popunjavanje repertoara bioskopa koji su prikazivali b-filmove, uprkos tome što su te filmove režirali često izuzetni reditelji kao što je, na primer Mario Bava. Onda je, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka na scenu stupio Dario Arđento, koji je uveo umetnost u ovaj žanr, ali, istovremeno, sačuvao napetost, stravu i sve stvari zbog kojih su gledaoci do tada dolazili u bioskope. Ono što možemo da vidimo u filmu (i ono što smo već znali) je da je Arđento veliki umetnik – on nam ovde potanko obrazlaže svoje namere prilikom snimanja klasika tipa Profondo rosso ili L’uccello dalle piume di cristallo, a potvrdu nam daju i savremeni velikani režije koji su njegovi fanovi – Nicolas Winding Refn, Giljermo del Toro ili Gaspar Noe. Takođe ovde možemo čuti i jednu ne tako puno pominjanu stranu Arđentovog opusa – ispostavlja se (po rečima njegovih ćerki, pre svega Asie Arđento) da se mnogi njegovi filmovi baziraju na ličnim, porodičnim pričama, te predanjima njegove bake, na primer, itd. Ovo je klasičan talking heads dokumentarac koji će vam biti super zanimljiv ako ste Arđentov fan, ali i fin uvod u Arđentove filmove ako se s ovim prvi put srećete.

imdb stranica filma