Ponovo gledam serije - Marka Žvaka

Ne gledam serije. Odnosno, nekad sam gledao, gledao sam i Sopranose, Mad Men, sve je to bilo čak i u ovom veku. Onda sam prestao. Iz više razloga, a najviše zbog toga što sam shvatio da nemam dovoljno vremena ni da pogledam sve filmove koje bih želeo. Ni blizu. Zato nisam ni imao pojma da postoji serija Painting With John, sve dok mi šaka nije pao album o kome ovde pišem – Painting With John (Music From the Original TV Series). Dakle, reč je o soundtracku, mada to zvuči pomalo suviše usko za seriju koju je režirao, napisao i gotovo je sve vreme u kadru isti čovek koji je smislio taj soundtrack. Pre bi se reklo da je reč o delu nečega što bi moglo da se nazove televizijskim performansom, ili bar krajnje slobodnom opservacijom na temu odnosa umetnosti i života. A tako, kad je muzika u pitanju to je ono što Lurie radi i uvek je radio – eksperimentalni, avangardni džez, zamešan sa još milion žanrova, uvek na novi i originalan način. Pred sobom imamo 56 Lurijevih vinjeta, odsviranih uz pomoć desetak odabranih i krajnje kompetnih muzičara. One, kao i Lurijevo slikarstvo mogu da stoje za sebe, ali i sasvim dobro izgledaju kao deo priče o samom Johnu Luriju, čoveku koji je, uprkos svim nedaćama koje su ga zadesile od devedesetih na ovamo, ostao pojam za to šta znači biti cool – od rane saradnje sa Džarmušem, preko Lounge Lizards, pojave u moguće najlegendarnijem kadru legendarnog filma Paris Texas, serije Fishing With John – ekstravagance kakvu je samo on mogao televiziji da proda, pa sve do ove, takođe krajnje neobične serije za bilo koju televiziju, u bilo kom vremenu. I ova muzika, ove male etide koje plene svojim neumoljivim avangardnim šmekom, ostaju takođe deo te priče, priče koja se, nadajmo se, ipak neće završiti na ovome. I zato ponovo gledam serije.

čitav album na njegovom bandcampu