Post-tranziciono društvo u večitoj tranziciji - Marka Žvaka

U vremenu kada je zvezda rumunskog filma već polako zašla, ostaje ipak Radu Jude, koji je uspeo da napravi zaokret u odnosu na svoje slavne zemljake i napravi svoj, specifični, kolažni, pomalo godarovski stil i čini se da je Ne očekujte previše od kraja sveta svakako njegov najbolji film iz ove faze. U pitanju je sigurno sam vrh prošlogodišnje produkcije, ostvarenje koje govori o ovom vremenu  više od gotovo bilo kog prošlogodišnjeg filma. Kada još tome dodamo da, tradicionalno već, sve što vidimo na ekranu u ovom filmu može praktično i da važi za nas, onda jednostavno ne mogu dovoljno da vam preporučim ovaj film. Jude je potrefio 100% duh i sve patnje savremenog istočnoevropskog “post-tranzicionog društva u večitoj tranziciji” – kategorije u koju slobodno možete upisati i Srbiju; u filmu jednostavno gotovo i da nema ljudi za koje može da se kaže da su srećni; možda su najsrećniji čak i oni nesrećni radnici od kojih je žrvanj savremenog kapitalizma napravio invalide, dok oni koji, kao glavna junakinja (odlična Ilinca Manolache, koja je već igrala u prethodnom Judeovom filmu) pokušavaju još nešto da naprave od svog života udaraju u zid i polako počinju da bivaju očajni. Jude je čak otišao toliko daleko je iskoristio ready made scene iz jednog filma iz Čaušeskuovog doba, a na gledaocu je da proceni na koji način će povezati to sa sa ostatkom filma koji se dešava sada – istina je da to funkcioniše na više nivoa – može se porediti sve, i ono što možete iz toga da shvatite zna da bude jako iznenađujuće. I onda, na kraju, poslednji čin filma je u suštini lament nad ljudima koji su ostali isti i koje ovo vreme polako gazi. Sve u svemu, Ne očekujte previše od ostatka sveta je jedna mračna, crnohumorna parabola o nama, našem ulazku u kapitalizam, EU, itd, o tome gde smo pošli, gde smo stigli, šta smo dobili i koliko još treba da patimo.

imdb stranica filma