Dubinsko kopanje - Marka Žvaka

U jednom trenutku, u filmu, Gustav, omatoreli filmski reditelj (Stellan Skarsgard) donosi poklon svom desetogodišnjem unuku za rođendan – dva DVD-ja sa potpuno neadekvatnim filmovima (Hanekeovu Profesorku klavira i Nojeov Otpozadi). Ipak, od svoje ćerke, koja je majka tog deteta, Gustav dobija zaslužen odgovor – “Šteta, nemamo DVD” 🙂 Ovaj momenat je neka granica, bukvalno, do koje je spreman da ide Joachim Trier u traženju komičnog u životima nikad prilagođenih filmskih/pozorišnih umetnika. On se, možda kukavički, a možda i pametno – pridržava drame, teritorije gde je uvek imao uspeha. I na tom polju je sjajan – Sentimentalna vrednost je izvanredna u dubinskom kopanju po traumama i anomalijama u porodici u kojoj su preostale dve ćerke i njihov godinama otuđeni otac. Problemi koje ima glavna junakinja Nora Borg (Renate Reinsve) sa svojim ocem, pa i sama sa sobom su duboko u samom temelju njihove porodice, dolaze još iz davne prošlosti, iz još jedne generacije pre Gustava. Joachim Trier i njegovi glumci zaista uspevaju da nađu veoma tačan ton, veoma iskrenu komunikaciju i u filmu, u smislu neke istinitosti nema ni jedne slabe tačke; Stellan Skarsgard, koji je moguće i jedan od boljih glumaca našeg vremena je izvanredan, suzdržan i u pravom smislu te reči je “opravdao” lik koji igra; Renate Reinsve prikazuje sve one kvalitete koje smo mogli da gledamo i u The Worst Person in The World, s tim što se ovde nalazi u nesumnjivo dubljoj materiji i scenario je bolji; tu je i nezasluženo u drugom planu Inga Ibsdotter Lilleaas, kao i izvanredna Elle Fanning koja se i u samom filmu, tako i u filmu koji treba da snima u filmu nalazi u meta poziciji, a taj meta elemenat Sentimentalne vrednosti je nekao organski, nije ovo nikakav eksperimentalni, psihodelični film. Sentimentalna vrednost je film koji ima mnogo slojeva i gotovo je sigurno da su Trier i njegov koscenarista Eskil Vogt ovo sve crpili iz svojih života, a da su to dobrim komadima svoje duše nadogradili glumci. Nekima (meni na primer 🙂 ) će faliti tog humora, tog vađenja prljavština sa dna kace umetničkog života, ali to prosto nije Trierov stil – on je uvek na granici neke sentimentalnosti, ali uspešno odoleva da je pređe. Sve u svemu jedan od vrhova prošlogodišnje produkcije i nesumnjivo najbolji film Joachima Triera do sada.

imdb stranica filma