Satie u mislima, Saloli u šumi - Marka Žvaka

Moguće da je Saloli sa njenim albumom The Deep End iz 2018 prošla i relativno nezapaženo, ali ja sam ga slušao mnogo i dobro zapamtio. Zato je izlazak albuma Canyon za mene prvorazredni muzički događaj. Iza pseudonima Saloli se krije Mary Sutton, klasična pijaniskinja iz Portlanda, Oregon. Njen rad, i onaj klasičarski i ovaj elektronski je pod dubokim uticajem Erika Satija i uz malo pažljivije slušanje taj uticaj je prepoznatljiv. Dok je The Deep End bio totalno u duhu Satija, u stvari kao neki Sati odsviran na sintisajzeru, Canyon je mnogo više u elektronici, mnogo bliži nekom savremenom elektronskom zvuku, i ako je klasičarski fazon i dalje lako prepoznati. Neformalni podnaslov albuma Canyon je “One day in a life of a bear in Smokey Mountains”, a stvari na albumu su često inspirisane prirodom, mada po priznanju Saloli, često i improvizovane, često duguju najviše trenutnom raspoloženju i emocijama. Tako je Snake nastala “sa Enyom, saksofonom i misterijom na umu”, dok je Yona napisana za rejv u šumi, gde je Saloli nastupala u suton, dok djevi još nisu preuzeli stvar u ruke. Elem, album je stvarno spektakularan, što se mene tiče, i nadam se da ćete uživati barem upola koliko i ja. 🙂

čitav album na njenoj bandcamp stranici

neke misli Saloli o Satiju