Stare pesme u novim vremenima - Marka Žvaka

Teoretski, ako bi neko zaspao recimo ’79 godine, pa se probudio 2025. bio bi blago šokiran ovim što sad Paul Weller radi. Ali mi koji nismo prespavali prethodnih pedeset godina shvatamo da je Paul Weller jedan gospodin od skoro sedam banki, da su vremena Jam-a, kao i još neka vremena posle Jam-a prošla i ne možemo da se ne radujemo drugom cover albumu Paula Wellera (prvi je bio Studio 150 iz 2004. godine) – u pitanju je jedan gotovo lični prilaz materijalu, koji mahom nije preterano poznat, a i po priznanju samog Wellera, mnoge od pesama koje je obradio na albumu Find El Dorado je prvi put čuo tek pre koju godinu. Elem, Find El Dorado je, što se mene tiče, jedna uživancija od albuma, gde Weller sa malo instrumenata, ali i sa mnogo duše peva pesme raznih autora, od Bee Gees do Richie Hawens-a. Ima nešto duboko požrtvovano u načinu na koji Weller peva ove pesme; na primer Nobody’s Fool grupe The Kinks kada je otpeva čovek Wellerovih godina sa njegovom emocijom u glasu dobija se sasvim druga dimenzija. Inače Find El Dorado je album na kome je gostovalo mnogo jakih likova, pomenimo samo neka imena – Noel Gallagher, Robert Plant, Seckou Keita…. Ima i potpuno neočekivanih obrada, na primer The Flying Burrito Brothers, ima svašta, ima dosta da se čuje ovde, dobro, obrade su, ali opet, ima toliko toga, treba naći svoj El Dorado u Find El Dorado, mislim da je to svakome dostupno. 🙂

čitav album na jućubu