Crni talas nagriza Evropu - Marka Žvaka

Kada sam u nekom od prethodnih tekstova napisao da je “zvezda novog rumunskog filma na zalasku”, mislio sam, samo i isključivo na to da rumunski filmovi više ne dobijaju onoliko nagrada na festivalima, kao dok su harali Munđiu, Porumboju i Puju. Za to postoji i dobar razlog – dok su ova trojica i ostali bili na vrhuncu, tematika njihovih filmova jeste bila savremena, ali je, u dobrom delu bila okrenuta kritici socijalističkog perioda Rumunije, ili barem nasleđa tog vremena. Ova nova generacija, počev od Judea, pa do Ivane Mladenović je svoju oštricu mnogo više okrenula ka savremenoj, EU Rumuniji i naravno da neće biti toliko popularna na festivalima po zapadu, ali je zato mnogo poštenija. Pošto ranije nisam gledao nijedan film Ivane Mladenović, Sorella di Clausura je pravo otkriće za mene. Prvo što Ivana ima ono što najviše cenim, a to je hrabrost da bude često sa svojim farsičnim humorom na ivici dobrog ukusa; zatim, ona je, očigledno i neodoljivo šarmantno pod uticajem jugoslovenskog crnog talasa, Makavejeva i Žike Pavlovića i davno nije bilo filma kroz koji progovara toliko jugoslovenski crni talas. Glavna junakinja filma Stela (izvanredna Katia Pascariu, koja je igrala zapaženu ulogu kod Judea, ali kod Munđiua, na primer) je prosto neverovatan lik, u koji ne bih mogao da poverujem, da prosto ne vidim, u velikoj meri, samog sebe u njoj, tako da me je ovaj film pošteno ranio; u Sorella di Clausura se prelama tužna sudbina rumunskog/srpskog kapitalizma, ulaska/čekanja da se uđe u EU. Prelama se patnja i poniženje nepotrebnih (obrazovanih) ljudi, koji, za razliku od Čackog u Teško pametnom od Gribojedova, nemaju čak ni kuda da odu. Film je urnebesno, narodski smešan, i surovo, deprimirajuće tužan na samom kraju. Ovo je sve što bi kinematografija ovih prostora trebalo da bude – autentičnost, prepoznatljivost i baziranost na lokalnoj filmskoj tradiciji su vrline koje krase film Sorella di Clausura. Interesantno je još i pitanje – da li ova reinkarnacija yu-crnog talasa znači, da smo i onaj originalni pogrešno čitali kao kritiku socijalističkog društva, ili je stvar, ipak, malo šira, a rukopis Makavejeva i Ivane Mladenović ipak dosta univerzalniji. To je tema za razmišljanje.

Film je prikazan na Festivalu autorskog filma.

imdb stranica filma