Umiranje u lepoti - Marka Žvaka

U ovom veku, Gan Bi će ostati zabeležen kao verovatno najveći formalista u ovom talasu kineskih neo-noir filmadžija. Vaskrsenje deluje kao nekakav vrhunac ka kome je išao od svog, iz ove perspektive, veoma realističnog debija Kaili Blues. Vaskrsenje je čist primer style over substance filma, pa sada, ko voli nek izvoli, a ko ne voli ima ostalih 99,9 posto filmova koji se snimaju na kugli zemaljskoj. Vaskrsenje je omnibus koji se sastoji od nekih od 4 do 6 delova, pošto je iz strukture čitavog filma, u stvari teško i tačno utvrditi šta je priča u tom omnibusu, a šta je neki deo koji povezuje priče. Da stvar bude još radikalnija, Gan Bi je, očigledno namerno, upropastio tajmlajn, pa tako lik iz prve priče priča ostale, koje se dešavaju kasnije hronološki od prve, što, je li, dovodi do toga da ste vi kao gledalac dezorijentisani, pa posle nekog vremena, ili napustite bioskopsku salu (što su mnogi i uradili), ili gledate film onako kako vam je Gan Bi namenio da gledate – ne baveći se toliko kauzalnošću, već uživajući u trenutku. Međutim, onda, u nekom trenutku shvatite, da ispod razbijenog tajmlajna postoji drugi, za ovaj film suštinski bitniji tajmlajn, a to je istorija filma – dakle, Vaskrsenje je pastiš koji se sastoji od mnogo pastiša – tako onda imamo ovde svašta – od Murnaua i njegovog Nosferatua, preko Kabineta doktora Kaligarija, pa se tu provlači i Melijes, pa se onda ide dalje, ide Dama iz Šangaja, i sve to tako, mnogo referenci, pa se sve stapa u neku vrstu Blejdranera, pa se u toj Ridli Skotovoj kiši pojave i karaoke iz isto njegove Crne kiše, da bi sve prešlo u već poznati Gan Bijev dugi kadar – tracking shot koji smo već videli u njegovom prethodnom filmu, da bi se sve završilo prelepim krajem koji nas vraća na Vigoovu Atalantu , i taj kraj je neočekivano emocionalan i odakle se pojavljuje ta emocija, posle toliko formalizma, e, to je interesantno pitanje….  Čitav film je umiranje u lepoti, ali sa iznenađujućom količinom jednog neobičnog, rekao bih čisto Gan Bijevog humora. Postoji tu još milion stvari, postoji jedan kofer koji se takođe ponavlja kroz priče, i u kome se nalaze razne stvari. Kineska pop zvezda Jackson Yee igra jedno četiri uloge, a ostali glumci su veoma tačno odabrani…..Elem, nisam načisto da li mi je ovo neki vrh ove godine, jer teško je ovaj film porediti sa bilo čime – jedino što mogu da kažem da je film vizuelno totalno superioran, recimo, u odnosu na Del Torovog Frankenštajna, a znamo koliko on drži do likovnosti svog kadra. Samo za one koji se ne drže devize “film je pričanje priče” kao pijani plota. 🙂

Film je prikazan na Festivalu autorskog filma

imdb stranica filma

Q & A u Kanu