Strejt, ali dobro - Marka Žvaka

Exhibiting Forgiveness, debitantsko ostvarenje vizuelnog umetnika Titus Kaphar-a ima neke osobine koje prilično mrzim – pre svega to je jedna strejterska ozbiljnost u svemu što vidite na platnu (filmskom, a i slikarskom). To je mana koju generalno, prilično često možete videti u novom afroameričkom filmu, ima doduše opravdanja za to, autori često dolaze iz svojih života opterećenih raznim traumama. Exhibiting Forgiveness je autobiografski film, sam Kaphar tu priča svoju priču, priču o ugroženoj sopstvenoj mladosti zbog toga što mu je otac bio na kreku, što je dovelo do toga da sam Kaphar rano napusti roditeljski dom i krene trbuhom za kruhom. Ovo se ispostavilo kao sreća, u stvari – i očigledno je da je Kaphar veoma talentovan slikar, a njegove mnoge radove možete videti i u filmu. Što se tiče filma, on je prilično iznenađujuć, kada znate Kapharov background – film je, dakle, jedna strejt arthouse drama, čak i više strejt nego sama Kapharova umetnost. Ono što još više iznenađuje je da se Kaphar odlično snašao kao reditelj, da film funkcioniše na jednom veoma ozbiljnom emocionalnom nivou Exhibiting Forgiveness je klasična plakalica, film gde će vam lako polaziti suze na oči. Kapharov rad s glumcima je takođe jako uspešan – Andre Holland, koji je igrao u Moonlight i Selmi drži film a Aunjanue Ellis-Taylor u ulozi njegove majke je harizmatična i njena uloga je potresna. U filmu ima i dosta muzike, nekog kantautorskog rnb tipa, opet nekako strejt – nisam fan, ali opet ta muzika funkcioniše jako dobro.Elem, Exhibiting Forgiveness je film, u suštini, za najširu publiku koja hoće od filma malo duše; nema u filmu mnogo filozofije, ali što film obeća, to i ispuni – ako ste hteli da pustite suzu, malo strejt emocije, to ćete i dobiti, nema laži, nema prevare.

imdb stranica filma