Triler svakodnevnice - Marka Žvaka

U ovom filmu nema pucanja, nema ubistava, pljački banke, nema špijuna, ni ljigavih negativaca, ali bez obzira na sve to sigurno je da bi A plein temps (koji bi mogao biti preveden kao Puno radno vreme) mogli da nazovemo trilerom. Trilerom svakodnevnog života početkom 21. veka, trilerom savremenog kapitalizma, trilerom društva koje jede svoju decu. U svojih veoma efektnih 87 minuta, A plein temps nam pokazuje jednu uzbudljivu neizvesnu situaciju u kakvim smo se gotovo svi nalazili – teška borba da se sačuva posao, da se brine o deci, da se stigne i postigne sve što je moguće u jednom društvu koje se razvaljuje pred našim očima. Ovo je kao neki Ken Loach, samo francuski, Ken Loach na steroidima, nemoguća jurnjava da se izbori za normalan život koji nam izgleda neće u skorije vreme biti dostupan. Eric Gravel majstorski gradi napetost sve vreme, a u odličnoj Laure Calamy u glavnoj ulozi ima pouzdanog saradnika. Francuski film, još od La vie d’Adele, preko Rien a Futre pokazuje zanimljivu sposobnost da se uhvati u koštac sa pravim, socijalnim temama. A plein temps je jako napet film, koji bez problema možemo i moramo videti kao svoj. I kao u mnogim trilerima, imamo i hepi end, ali pitanje je da li će realnost tu biti ista kao na filmu, ili ćemo nastaviti da propadamo, dugo i neizvesno.

imdb stranica filma