Volite li future soul? - Marka Žvaka

Hiatus Kaiyote je australijski bend na koji nisam ranije nabasao, a ovo im je već četvrti album. Love Heart Cheat Code je nešto što bi moglo da se nazove neo soulom, a moguće je još upotrebiti i naziv kojeg su se dosetili sami članovi benda – future soul. I upravo tako ovo zvuči – same vokali zvuče baš kao neka savremena verzija soula, pa i rnb-a, ali insturmenti koji ih prate, same strukture pesama su daleko od nekog mejnstrima – u stvari, Hiatus Kaiyote pod vokale smešta jedan čitav hard rock band, tako da se dobija krajnje neobična mešavina, ali meni krajnje zabavna; pri tome je Love Heart Cheat Code stvarno neujednačen album, sa raznim usponima i padovima, ali to mu nekako i daje šarm; često su pesme (ima ih 11 i projure za pola sata) na ovom albumu nekakve šale, kao na primer kratka Longcat. Kada se još doda da je nesumnjivi vrhunac albuma Cinnamon Temple, pesma koju je bend snimio još 2015. godine, ali koja ima besmrtni gitarski rif, dosta nekarakterističan za atmosferu na ovom albumu, a da posle toga album zatvara neverovatno šašava obrada White Rabbit. Da – White Rabbit od Jefferson Airplane – obrada koja je istripovana skoro koliko i original, ali muzički pripada ovom vremenu, što je čini neočekivanom i ludo zabavnom – ostaje samo da obrnemo album na početak i da se upustimo u pažljivo slušanje onoga što ovde Hiatus Kaiyote rade, jer ovo je neka savremena mešavina koju bi Koja puštao danas na Akademiji, kada bi puštao muziku i dan danas i kada bi Akademija još postojala. Drago mi je što sam ovo otkrio.

čitav album na jućubu

Live at Evelyn