Zrele emocije, zrele pesme - Marka Žvaka

Marika Hackman je rođena u porodici koja je volela muziku; sa četiri godine je počela da svira klavir, u tinejdžerskim danima je proširila repertoar na gitaru i bubnjeve – zato se čini da joj je muzičarski hleb bio suđen. Ipak, teško je bilo predvideti ovakvu karijeru – Big Sigh je njen peti album i on više nego ikad demonstrira sve vrline koje Hackman ima kao autorka, kao žena koja je u stanju da sve uradi sama. I to “sve” ona radi odlično – Big Sigh svakako nije pisan da od Marike Hackman napravi Taylor Swift, ali je pop potencijal gotovo svake pesme na albumu veoma upečatljiv. Takođe, prošlo je pet godina od njenog poslednjeg autorskog albuma (u međuvremenu je snimila i album sa obradama raznih izvođača, među kojima su, između ostalih i takvi antipodi kao što su Beyonce i Elliot Smith) i ona se sama dosta izmenila. Njene pesme su još uvek o raznoraznim ljubavnim situacijama, samo je na Big Sigh sve zrelije, pikantnije, otrovnije. I to, samo po sebi, ne bi možda bilo previše interesantno da Marika Hackman ne ume da napiše odličnu pop pesmu; odmah čujete da prvi singl No Caffeine hvata za gušu i uspeva da vam se smesti u mozak; takav je i sledeći singl Slime, ali takve su i ostale stvari na albumu, koji se završava sa The Yellow Mile, baladom koja slavno pogađa taj ton razočaranja koji se pojavlje posle burne, bolne veze. Big Sigh je dakle, kolekcija odličnih i za veoma emotivne tekstove, neobično pitkih pesama. Marika Hackman je tek prevalila tridesetu i čini mi se da je najbolje još pred njom, kao i nove ljubavne avanture, a to u njenom slučaju znači još mnogo dobrih pesama.

čitav album na jućubu