Daleko od svih zala - Marka Žvaka

Fatih Akin poslednjih godina baš šara, prethodni film mu je bio krimić po biografiji nemačkog repera turskog porekla Xatara, na primer, a sada se okušao u coming of age filmu, gde se odrastanje dešava u jednom zaista nemoguće teškom vremenu i mestu – Nemačkoj koja gubi drugi svetski rat. Samo po sebi to deluje pomalo kao rizična tema, s tim što smo pre pet-šest godina imali jedan dosta slavniji i rizičniji film o tome – Jojo Rabitt, koji je još bezobraznije postavio čitavu stvar kao komediju i time, namerno ili slučajno, dosta progovorio o moralnoj ambivalentnosti žanra. Fatih Akin nije ni blizu tako ambiciozan (ili šašav) kao Taika Waititi i generalno, neko odsustvo oštrice je glavni problem filma. Glavni junak je dečak iz naci porodice (otac negde na frontu, majka verna Hitleru, izgubljen slučaj), a i sam je, sigurno ne svojom voljom, član Hitler Jugenda. Ipak, u pitanju je dete, koje je po prirodi stvari neiskvareno, dete koje u ovom filmu radi svašta ne bi li izvuklo svoju majku iz teške depresije, izazvane time kako se odvijaju stvari na frontu, te ubrzo i zvaničnim porazom i samoubistvom Hitlera. Elem, Akin je skoncentrisan ovde na tu tačku humanosti, to izvorno dobro u dečaku, koji će proživeti u tih nekoliko dana razne traumatične, ali i lepe događaje, koji će od njega, nadajmo se i napraviti boljeg čoveka. Akinova režija je, u suštini, ovde prilično konzervativna, ritam filma nije baš najbrži i imate, sve vreme neki utisak osrednjosti u rešenjima. S druge strane, kamera je odlična, i ostrvo Amrum, na kome se sve dešava, zaista deluje, uprkos okolnostima, kao neki izdvojeni raj na zemlji. To je i otprilike glavna Akinova metafora – detinjstvo dečaka je, upravo kao to ostrvo – jedan mali kutak, gde sva zla ovog sveta, uprkos svemu, ne uspevaju da uđu. Ukratko – nije loš film, nije ni neki bitan u Akinovom opusu, ali može da se pogleda, čisto da se udahne neki dašak pozitive u ovim nervoznim vremenima.

Film je prikazan na Beograd Film Festivalu.

imdb stranica filma