Dobro popločane namere - Marka Žvaka

Filmovi koji se dešavaju u školi dosta su često, naročito ako su dobri – parabole o stanju društva. Takvi su bili i naši Majstori, majstori, takav je, recimo i If… Lindzija Andersona, itd. Zakon zbornice nije izuzetak i bukvalno jako puno govori o nemačkom društvu, a potpisuje ga reditelj koji je nemački Turčin, što je posebno interesantno. Zakon zbornice je jedan od onih filmova u stilu “sve što je moglo da pođe naopako i pošlo je naopako”. Nastavnica Karla Novak (odlična Leoni Beneš) pokušava da uradi sve kako treba – i pošteno i u skladu sa etikom, želi najbolje. Međutim udara u zid; njene odluke se čine dobronamernim i pravilnim, međutim, svaka od njih joj donosi nove probleme. Slično je i sa njenim kolegama – niko ne želi nevolje, svi bi da pravedno reše problem učestalih krađa u školi. Međutim, sa svakim pravilnim izborom, sa svakim potezom “po pravilima” kriza u školi se produbljuje. Zakon zbornice je film koji dobro skicira trenutak u kome se nalaze Nemačka i Evropa – izgleda da igranje po pravilima više ne pomaže – sistem je u tolikoj krizi da su potrebni novi okviri. Jedini koji su dovoljno hrabri i intuitivni da ne poštuju pravila su učenici – dečiji instikt je jedini u stanju da donese nešto novo i dobro. Nastavnici će morati da shvate da je put do pakla popločan dobrim namerama. I dok gledam novo, učestalo razvaljivanje pločnika na beogradskom Trgu Republike, zato što naše jajare na vlasti nisu u stanju ništa ljudski da naprave, nemačka država i ekonomija, zbog  “pravedničkog” zastupanja za Ukrajinu, hodaju sigurno u pravcu pakla. Možda smo srećniji nego što možemo da pretpostavimo.

imdb stranica filma