I na kraju - romcom - Marka Žvaka

Interesantno je pitanje – u kojoj meri tehnologija menja same žanrove i da li je to polje nesputane slobode – da li će, ukoliko tehnologija pruža tu mogućnost, samo napuštanje žanrovskih klišea u nekom, čak ne ni tradicionalnom smislu, narušiti jednostavnu gledljivost filma. The Code Judžina Kotljarenka je film koji je čitav ispričan kroz prizmu tehnologije i čini se da u filmu nema ni jednog jedinog momenta koji snimljen prosto kamerom koja tvrdi da je realnost – počev od glavne junakinje koja snima film o svom odnosu sa dečkom, preko telefona glavnih junaka, sve do scene svadbe koja je snimana sa 30 kamera koje su sve deo filmske realnosti (gosti na svadbi snimaju telefonima, neko snima video kamerom, postoje kamere koje nadgledaju na mestu gde se svadba odvija, itd.). Ovo deluje veoma komplikovano, i prema rečima ljudi koji su film snimili, tako i jeste. Prilično je zadivljujuća snalažljivost kojom je ovaj film realizovan i tu se može odati samo priznanje Kotljarenku i čitavoj ekipi (koja je ekipa prijatelja, dakle ovo je jedan prijateljski projekat). Ali, sve to o čemu sam do sada govorio je, u suštini, najvećim delom samo tehnički aspekt filma. Dok gledate film pitate se – o čemu je, zaista ovaj film? O savremenoj tehnologiji? O potenciji? O kenselovanju? Tu dolazimo do onog još boljeg kvaliteta filma – Kotljarenko je kroz čitav narativ upravo stvarao interesovanje ovakvim dilemama, da bi u sjajnom kraju filma samo otkrio – film je o ljubavi, a ovo je, u nekoj svojoj filmskoj suštini samo romantična komedija. Veoma zanimljiv film, i teško da ćete naći bilo koji slični. Bilo je, doduše već filmova koji dolaze gledaocu kroz oko kamera na telefonima i na taj način pričaju priču, ili delove priče. Ipak čini se da niko nije otišao ovako daleko kao Kotljarenko, a što je još dragocenije – taj put ga je na kraju doveo na esenciju romcoma, na pozitivu i optimizam ovog žanra kakvim smo ga uvek voleli.

Film je prikazan na Balkanskom festivalu filmske režije. 

imdb stranica filma