Došljak niotkuda - Marka Žvaka

Hamsuna sam otkrio relativno kasno, u studentskim danima i on je posle nekoliko pročitanih njegovih romana postao jedan od mojih omiljenih pisaca. U nekom širem kontekstu, za širu publiku, bavljenje Hamsunom je uvek bilo dosta onemugućeno njegovom neslavnom epizodom u drugom svetskom ratu, kolaboracijom sa nemačkom okupacionom vlašću, i kako kažu njegovim fašizmom. Međutim, ako ćemo pravo, to stvarno ne bi trebalo da utiče na to da kao čitaoci volimo Hamsuna; njegovi romani su za mene bili uvek fantastično jedinstvo podrobne, istinite psihologije i majstorske jednostavnosti u pričanju priče. Misterije (1892) su njegov drugi roman, koji je napisao pod velikim uticajem Dostojevskog. Glavni junak Nagel je, kao uostalom i knez Miškin, došljak koji se pojavljuje praktično niotkuda. Nagel, takođe kao i Miškin ima mentalnih problema; životno iskustvo, neki susreti sa ljudima sa sličnim problemima me navode na to da Nagel pati od manične depresije, što je dosta ubedljivo objašnjenje njegovog nestalnog, žestoko promenljivog ponašanja. Ali, za razliku od Idiota, gde je Miškin neka metafora ruskog Isusa, Misterije su, pre svega, ljubavni roman, što je čest slučaj kod Hamsuna i Nagel se zaljubljuje u Dagni Kieland, lokalnu fatalnu lepoticu. Izvanredni su Hamsunovi opisi onoga što se događa u glavi Nagela, čega je sve više što roman odmiče; Nagel, pokušavajući da se izbori sa svojim nepredvidivim emocijama, paranojama i naletima depresije, sve više gubi bitku, a Hamsunovi opisi njegovog toka misli postaju sve neobuzdaniji i potpuno neverovatni. Izuzetan roman, po kome je 1978 snimljen i film sa Rutgerom Hauerom i Silvijom Kristel u glavnim ulogama.

Misterije na sajtu Loma