O traumi, s humorom - Marka Žvaka

Živimo u vreme kada je teško imati neku objektivnu sliku o nekom filmu pre no što ga pogledate – danas je svako kritičar, ljudi imaju blogove, vlogove o filmu, dakle ne morate čak ni da čitate kritike, one će doći do vas na jućubu, a vi možete onda na osnovu toga da procenite da li ima smisla nešto da gledate. Ali, kao što primer poslednjeg PT Andersonovog filma pokazuje – u takvim okolnostima dominiraju političke preference većine vlogera, koji nemaju dovoljno znanja da bi mogli da sagledaju film u nekom objektivnijem svetlu od “previše woke” ili “previše desničarski”, itd., pa otud rascepljena slika o filmu na internetu, a vi kom verujete, to vam je. E, sad, jedan od filmova koji je bio viđen za takav tretman je bio i Sorry, Baby ali je to uspešno izbegao. Kako? Odgovor je neočekivano jednostavan: humorom. Sorry, Baby je film o traumi izazvanoj silovanjem i njenom prevazilaženju. Film je režirala i igra glavnu ulogu u njemu mlada američka komičarka Eva Victor, koja je, sa neočikavanom lakoćom pobedila sve moguće probleme koji bi recepcija ovog filma mogla da ima. Tajna je, presvega u međuigri Eve Victor i Naomi Ackie, hemiji koju su uspele da ožive na ekranu i da nekim, gotovo ličnim, prilično životnim humorom uspeju da progovore o ovoj temi na jedan način koji je jednostavno bio previše šarmantan da bi bilo kome palo na pamet da opali pljuvačinu po filmu samo zato što mu je “suviše woke”. Takođe, Victor je i scenaristički veoma mudro poslagala priču, nelinearno, ali jasno i s dobrim ciljem. Sorry, Baby je sat i četrdeset minuta borbe glavne junakinje sa samom sobom, koje je prikazano na izuzetno ubedljiv, lagan i nimalo patetičan način, sa optimističnim, može se reći i srećnim krajem. To je publika na Sandensu, a i posle njega, jednostavno znala da ceni, a kritičari su krenuli u korak s publikom i ovo je jedan od onih filmova koji je ove godine uglavnom hvaljen, ko god da ga je gledao. Osim dve glavne glumice, treba još pomenuti i da je zapaženu, čak važnu epizodu odigrao dobri duh američkog nezavisnog filma John Carroll Lynch, da je film konzervativno, ali prilično lepo snimljen, te da je ovo zaista jedan veoma uspešan rediteljski debi. Tako da, sva preporuka, malo li je dobrog u ovom filmu.

imdb stranica filma

Mark Kermode o filmu