Ko zna - zna - Marka Žvaka

Cymande je grupa koja je osnovana, verovali ili ne, još davne 1971. godine. Band su napravili basista Steve Scipio i gitarista Patrick Patterson u Londonu, a sačinjavali su ga muzičari iz dijaspore karipskih zemalja u Velikoj Britaniji.  U sledeće 3 godine su snimili 3 albuma i raspali se, ali su njihove pesme nastavile da žive, za neke od njih možemo skoro reći da su standardi, a dosta njihovih stvari je semplovano kada se pojavio rap/hip hop – od Grandmaster Flash do De La Soul. U sledećim decenijama grupa je imala nekoliko rijuniona (da upotrebim tu drevnu srpsku reč) i bilo je dosta izmena u postavama, a ovogodišnji album Renascence je došao negde kao posledica medijske pažnje koju je bend dobio zahvaljujući dokumentarcu  Getting It Back: The Story of Cymande. Elem, Renascence je neki povratak njihovom osnovnom zvuku, mešavini funka, soula, kalipsa i još po nečega. Album je nešto smireniji, što priliči godinama članova, ali ima stvari koje itekako raspaljuju staru vatru – album otvara Chasing an Empty Dream, koja ambiciozno roka funky ritam, dok singl Coltrane, osim što je posveta legendarnom muzičaru ima taj neki 70s fazon. Elem, album je prepun sjajnih gostiju, na primer Celeste dominira vokalom u pesmi Only the Way, dok Deny Baptiste i njegov saksofon krase pesmu Sweeden. Novi povratak Cymande je predivna stvar za savremenu muziku, a i za ovaj svet, neke vrednosti, bez obzira koliko dugo postoje ne mogu da umru. Totalni trijumf matorana koji, kao što su znali nekad, znaju i sada. I tu nema greške.

čitav album na jućubu