Loženje je ludom radovanje :) - Marka Žvaka

Što se tiče Del Tora, oduvek sam ga cenio, ali mi nijedan njegov film nije nešto previše značio u životu. Cenio sam ga zbog onog što je inherentno njegovom opusu – priče o tome ko je monstrum, onaj koga vidimo kao takvog, ili, zapravo, mi sami. To mi je uvek delovalo kao tema dostojna umetnika. Međutim, ostavljao me hladnim pre svega zbog izvedbe, koja mi je oduvek bila previše novoholivudska (ne u smislu novog Holivuda iz sedamdesetih, već u smislu onoga što ću sad odmah nabrojati, ovo “novo” shvatite uslovno, nije to novo, kao ni sam Del Toro), sa previše šminke, CGI-ja, previše mu je uvek kadar izgledao kao nacrtan i to je nešto što se ne može dopasti staromodnim tipovima poput mene. Sve to i dalje mislim i posle Frankenštajna – štaviše, ovde je Del Toro još uočljivije prikazao sve te, za mene, vrline i mane svog opusa. Prva polovina, možda čak i malo duže od polovine filma je odlična; tu Del Toro uspeva, kao i mnogo puta do sada, možda čak i sa jačim zamahom da otvori dosta tema koje su izuzetno savremene, a javljaju se odsjajem njegove centralne teme o čudovištima koja su bolja od nas. Del Toro prilično sigurno, kroz deo o malom Viktoru i njegovom ocu, pa posle i kroz samo stvaranje novog čoveka, provlači čak i temu AI-ja (razmislite – direktno se kaže da se čitava akcija pravi od para koje su zarađene prodajom oružja, da, da i taj finansijer koga igra Cristoph Waltz je ubačen, nema ga kod Meri Šeli). Baš sam juče gledao na Tiktoku neke detalje sa demonstracije nekih robota, koji se nespretno sapliću i padaju, baš kao i Frankenštajnov monster u filmu. I tu, u prvom delu se rađa ta teza da mi, kao civilizacija ratnika, ne možemo iznedriti ništa drugo do ratni AI, jer ga, i bukvalno pravimo po svom liku. Pa onda Mia Goth i njen lik u kome se prelamaju suštine samog tvorca i njegovog otkrića, grabljivca koji je hteo da napravi boljeg čoveka, a završio time da ga drži u okovima, onda svi glumci su odlični…. E, onda krene drugi deo, u stvari, zbrkani, zbrzani drugi i treći čin, i sve krene polako nizbrdo. Kraj je već toliko neubedljiv i ne bih trošio zaista reči na njega. Imam utisak, da onako kako ga je Del Toro započeo – Frankenštajn je trebalo da traje bar 4 sata; toliko nema prave razrade, a kamoli poente svega. I sami likovi, koji su, delovalo je, sjajno zamišljeni, u stvari ostaju nedorečeni…. Elem, okreni, obrni, opet treba pogledati Frankenštajna, kao što valja i gledati Del Tora uopšte; samo se ne treba mnogo zanositi, loženje je ludom radovanje, a Frankenštajn je film koji je imao potencijal, ali je ostao negde na pola puta, ali i tih pola puta je vredno gledanja.

imdb stranica filma